Група европских посланика позива на дипломатски бојкот ЗОИ у Пекингу

Европска унија и њене чланице треба уочи ЗОИ у Пекингу јасно да изразе незадовљство због лошег стања људских права у Кини и да на политичком нивоу бојкотују игре, оценила је група посланика Европског парламента и националних парламената земаља ЕУ.

ЗОИ у Пекингу почињу 4. фебруара, а одлуку да се организација додели кинеској престоници донео је крајем јула 2015. Међународни олимпијски комитет.

У писму упућеном бриселском порталу ЕУРАЦТИВ, група од укупно 66 посланика је оценила да је то био погрешан корак, и да кинеска влада са својим билансом поштовања људских права не заслужује да организује тако важну међународну манифестацију.

Подсећа се да је Кина 2008. била домаћин летњих игара, а да јој је то тада поверено због обећања кинеских власти да ће унапредити људска права и социјалне услове у земљи.

То се односило и на "окупирани Тибет, Источни Туркестан (који Кинези зову Синђан) и јужну Монголију. Али обећања нису поштована, напротив стање људских права у тим областима се погоршало", пише у писму.   

У писму се подсећа да у Тибету 2008. године одржани у највећој мери мирну протести који су кинеске снаге безбедности угушиле силом, а да после то ни МОК, ни међународна заједница нису тражили да се спроведе независна истрага тих догађаја.

"Од тада, ситуација са људским правима се у Кини континуирано погоршавала, а посебно под руководством председника Си Ђинпинга", пише у писму.

Потписници наводе да се Тибет претворио у покрајину под контролом са стотинама политичких затвореника који су подвргавани мучењу, да је у Синђану између 1,8 и три милиона Ујгура и припадника других турскотатарских народа арбитрарно послато у логоре за преваспитавање, где трпе нехумане услове и политичку индоктринацију.

У писму се наводи и да је у Хонгконгу ухапшено на хиљаде активиста за одбрану људских права и бораца за демократију, да у јужној Монголији деца не смеју да говоре матерњим језиком због кинеске политике гушења културног идентитета, а да и у Макау расте притисак на слободу медија и слободу изражавања.

"Ти догађаји су у супротности са олимпијским етичким кодом, који дефинише заштиту достојанства индивидуе као један од фундаменталних захтева олимпизма, као и са Олимпијском повељом, која каже да је 'циљ олимпизма стављање спорта у службу складног развоја човека ради стварања мирног друштва које настоји очувати људско достојанство'", пише у писму.

МОК је, како се наводи, 2017. у своја правила о градовима домаћинима додао и критеријуме из области људских права, усклађене са начелима УН, па иако је Пекинг изабран за домаћина ЗОИ и пре тога, ти критеријуми пружају МОК могућност да са градом домаћином преговара о заштити и о стању људских права.

"Пошто МОК није одржао своја обећања, од кључног је значаја да наше владе изразе незадовољство због репресивне политике Пекинга. Начин да то учине био би да ЕУ и националне владе уочи игара усвоје закључке у којима ће изразити незадовољство због лошег стања људских права у Кини. Треба да наложе и својим олимпијским комитетима да о томе подуче и спортисте", пишу посланици.

У писму се ЕУ и земље чланице, у складу са резолуцијом коју је у јулу прошле године усвојио Европски парламент, позивају и да "објаве дипломатски бојкот" а да њихови политички званичници присуствују играма само ако кинеска влада демонстрира ствари напредак у области људских права. Подсећа се да ја такву одлуку већ донео један берој земаља, међу којима и Аустралија, Канада, Велика Британија и САД.

"Од кључног је значаја да ЕУ заузме јединствен став о том питању и пошаље снажан сигнал подршке заједницама која трпе због репресивне политике кинеске владе" пише у писму.

"Било шта друго, било би сматрано толерисањем злоупотреба које врши Пекинг, а кинеска влада би то схватила као дозволу да настави свој удар на основна права и слободе", оценили су потписници писма, додајући да би то био "шамар хиљадама људи који трпе под репресијом кинеске владе, кршење духа олимпизма и вредности које смо се обавезали да бранимо широм света".