Лако је са Јокићем, Богдановићем...

Тристан Вукчевић, као што је то чинио током сезоне у Вашингтон Визардсима, рационално користи и време и поверење селектора Светислава Пешића.

О крилном центру се све чешће говори као о најпријатнијем изненађењу припрема за Европско првенство и, чини се, сасвим близу је да се нађе међу 12 путника за Ригу.

Изабрао је да игра за Србију, уместо за Грчку, а после утакмице са Чесима у Минхену где је за 12 минута постигао седам поена, уз два скока, објаснио је да није имао много дилема за кога да игра:

- Није било толико тешко да одлучим. Грци су дошли да ме виде, познајем их, годинама тамо живим, али сам на крају донео најбољу одлуку за себе и породицу и баш сам срећан - поновио је наследник Душана Вукчевића, некадашњег играча Црвене звезде, Олимпијакоса, Реала, Олимпије, Сијене и сам члан репрезентације Србије и Црне Горе са којом је 2003. учествовао на Европском првенству у Шведској.

Зашто је Србија била прави избор можда је Тристан најбоље објаснио и кроз опис процеса припрема...

- Супер је што могу да играм са Јокићем, Богдановићем... Лако је играти са таквим играчима, гледати их како се припремају за утакмицу, загревају, како су у фокусу...

О томе да ли ће успети да се избори за место међу 12 путника за Ригу, а шансе за то су додатно порасле због тога што Ален Смаилагић има проблем са повредом и прескочио је оба припремна турнира, уследио је врло кратак одговор:

- Надам се...