ЗОРАНА АРУНОВИЋ - „Мушица” на Ајфеловом торњу - идем тамо на злато!

Она увек циља на победу, има високе амбиције. Верује у рад, а не у срећу. Упорна, борбена и пуна самопоуздања, Зорана Аруновић је поново на врху света у стрељаштву.

После осам година паузе на Светском купу одржаном средином априла у Рио де Жанеиру, освојила је златну медаљу ваздушним пиштољем. Прослављена олимпијка је прекинула пост, заблистала и у појединачној конкуренцији и наставила сјајан низ резултата у сезони. Врхунска достигнућа Аруновићевој само праве одскочну даску за најслађу посластицу - златно одличје на Олимписким играма у Паризу 2024.

Као права шампионка, медаљом се обрадовала истим жаром, емоцијом као да је јој прва.

- После толико времена, ново злато, одлично. Баш је леп осећај, видим да ми је фалио. Стварно је добро вратити се на постоље - рекла је Аруновићева широким осмехом.

По обичају, кад Зорана гађа, дешава се нешто неуобичајено, а она увек то решава у свом стилу. У Рију против Гркиње Ане Коракаки, финална партија је имала грчевит почетак. Резултатска неизвесност је трајала до 6:6. Зорана је додала гас и до краја без премца убрала остатак поена све до коначних 16, јер је фокус само на мети.

- Увек је добро кад ме неко подсети шта се издешавало, па кад чујем, супер се осећам. Иначе, не пратим како се креће резултат, јер је то оптерећујуће за мене. Само знам да треба да пуцам све док судија не каже да је готово.

Српска репрезентативка не памти резултате, нити број медаља које укупно освоји.

- Кад ми неко овако каже, прелепо се осећам. Али, морам да признам да не пратим шта и колико имам. Не водим статистику.

Чврсто јој у меморији остане када јој најсјајније одличје побегне из џепа. Тако је било на овогодишњем Европском првенству у Норвешкој, одакле се вратила са сребром,  али и рекордом.

У финалној борби повела је 7:1, па спасила две „меч лопте” на 12:14 и на крају изгубила. Како је злато завршило код Олене Костевич из Украјине, Аруновићева каже:

- Дискретне разлике су пресудиле у том мечу. То јесте велика разлика, иако су нијансе биле на мојој страни. Мој финални резултат је чак био и бољи од њеног, нисам имала кикс, она је имала. По новим правилима, грешке њу нису скупо коштале.

У Норвешкој се Србија вратила на пиједестал у екипном делу такмичења. Српски тим се радовао златом последњи пут у Вроцлаву пре две године.

- Окупили смо солидан тим, показали зубе и у датим околностима смо успеле да тријумфујемо. Постати првак Европе је изузетан осећај. То нам је прва медаља након 2020. године, након смрти наше Бобане Момчиловић Величковић - нагласила је Зорана.

У свету стрељаштва се већ неко време уводе новине, мењају стандарди и правила такмичења. Последња три надметања су одиграна по три различита система, која се истовремено тестирају и прихватају за ОИ у Паризу.

- Нисам сигурна да ли је најбоље да се унапред прихвата нешто што се још увек тестира, али, како за све, тако је и за мене - каже Аруновићева.

Нова правила захтевају од такмичара да на најбољи начин адаптирају припреме.

- Од 2013. године се увек нешто мења. Промене изискују другачије конципирање тренинга и потребно је време. Треба оставити неку константност, да могу спортисти да се прилагоде и да испоље своје најбоље резултате. Јак хитац сад може да ти не донесе највише поена, како је било и раније. На нама остаје да се припремимо.

Зато што је прави борац, у спорту увек тражи разлог за надметање, мотивација јој је борба за прво место. А у стрељани и изван ње најбоље је познаје њен животни ослонац, сестра и тренер Јелена.

- Код мене се јасно види кад немам мотива, кад ми је тешко да нешто радим. То показују и моји резултати. Јако верујем у рад, а не верујем у срећу, иако је човек мора имати. Зато ми је битно што је Јелена поред мене. Она увек може да примети шта се дешава - каже 35-годишња Зорана.

До сада је Зорана освојила скоро све што се може освојити, остало је само једно празно место, које већ годинама чека да се попуни медаљом жељеног сјаја - златом са Олимпијских игра. Као и сваки пут, Аруновићева има јасно кристални центар у ком намерава да пуца.

- Прво треба да се освоји квота. Не бежим од тога шта желим и прижељкујем. Рекла сам и пре тога, али нисам успела, зато сада још једном кажем: „Идем тамо на злато!” - одлучна је Зорана.