Партизан Шкоте дочекао у Мостару, а кривци су...

Партизан је учесник европских такмичења још од 1955. кад је у дуелу са лисабонским Спортингом пресекао врпцу и одиграо прву утакмицу у Купу европских шампиона. Од тада црно-бели су одиграли мноштво утакмица, са клубовима из скоро свих држава Старог континента, па тако нису могли да заобиђу и Шкотску. Изабраници Срђана Благојевића су синоћ пред скоро пуним трибинама угостили Хибернијан у првом мечу трећег кола квалификација за Лигу конференције.

Занимљиво, Шкоти су вечерас први пут гостовали у Хумској, иако је у прошлости жреб спојио Парни ваљак са великанима из острвске земље, али сплетом околности, они нису гостовали у популарном „фудбалском храму”.

Црно-бели су најславније дане на међународној сцени доживели у сезони 1965/66. кад су редом „газили“ великане из најјачих фудбалских држава и на крају мало недостајало Гегићевим бебама да се попну на кров Европе.

После тога, Партизан није успео да досегне висине на међународној сцени, али играо је чувене утакмице које се и дан-данас препричавају у Хумској, попут дуела са Квинс Парк Ренџерсом, Њукаслом, Андерлехтом. Раме уз раме са наведеним култним утакмицама стоји и први дуел Парног ваљка са клубом из Шкотске.

У сезони 1989/90. Партизан је дебитовао у Купу победника купова, а пошто тада није било повлашћених екипа у жребу, црно-бели су већ у првом колу могли да добију тешког ривала. Тако је и било... Као и последњих година, срећа није била уз клуб из Хумске приликом жреба и спојила га је са славним Селтиком.

Партизан је у првој утакмици угостио популарне Келте, али не у Хумској, већ у Мостару, с обзиром на то да је УЕФА закључала стадион на Топчидерском брду због инцидената у дуелу са Ромом сезону раније.

Изабраници тадашњег шефа стручног штаба Ивана Голца славили су у првој утакмици резултатом 2:1 головима Горана Милојевића и Милана Ђурђевића. Услови за игру били су веома тешки, с обзиром на то да је тог септембра 1989. у граду крај Неретве падала киша и потпуно натопила терен. Ипак, црно-бели су нападали до самог краја у жељи да у Глазгов оду са два гола предности, али зелено-бели су успели да се одбране.

Наша фудбалска јавност тада је већ отписала црно-беле, јер је и данас познато колико су Шкоти бољи на домаћем терену. И у Глазгову је падала киша, али голова – смењивали су се као на траци, са једне, па са друге стране. Четири минута пре краја, Горан Пандуровић је пет пута извадио лопту из мреже, а његов колега преко пута три, и то је био резултат који је одговарао домаћину.

Али, Парни ваљак се није предао, Милко Ђуровски је имао своје вече, а улога хероја припала је Слађану Шћеповићу, који је затресао мрежу у 86. минуту и донео Партизану пролаз у наредну рунду КПК-а. Уследила је чувена реченица репортера Радио Београда Јордана Ивановића која је ушла у легенду: „Браво, Партизан лављег срца”.

У сезони 2006/07. црно-бели су изборили пласман у Куп УЕФА, након што су елиминисали Марибор и Гронинген. У групи је, између осталих, укрстио копља са Ренџерсом. Партизан је раније поражен од Макабија и Оксерa, односно ремизирао са Ливорном и имао је само бод уочи гостовања на „Ајброксу”, тако да је против популарних Полицајаца играо само за престиж, јер је било јасно да не може у наредну рунду. Тада је у другом по квалитету УЕФА такмичењу било пет клубова у групи, па се играла само једна утакмица, те Партизан није имао прилику да угости Ренџерс.

Клуб из Глазгова славио је минималним резултатом и оверио прво место у групи, једини гол постигао је леви бек - Алан Хатон на старту другог дела игре. Ипак, Ренџерс је био много бољи ривал на том мечу, нападао је током већег дела и није убедљивије славио само захваљујући одличној партији Николаса Аспрогениса.

„Летећи Кипранин није чудотворац” - гласио је тада наслов у Журналу, што говори колико је добро бранио то вече на „Ајброксу”, али то није било довољно да изабраници тадашњег тренера Миодрага Јешића освоје макар бод.