Partizan Škote dočekao u Mostaru, a krivci su...

Partizan je učesnik evropskih takmičenja još od 1955. kad je u duelu sa lisabonskim Sportingom presekao vrpcu i odigrao prvu utakmicu u Kupu evropskih šampiona. Od tada crno-beli su odigrali mnoštvo utakmica, sa klubovima iz skoro svih država Starog kontinenta, pa tako nisu mogli da zaobiđu i Škotsku. Izabranici Srđana Blagojevića su sinoć pred skoro punim tribinama ugostili Hibernijan u prvom meču trećeg kola kvalifikacija za Ligu konferencije.

Zanimljivo, Škoti su večeras prvi put gostovali u Humskoj, iako je u prošlosti žreb spojio Parni valjak sa velikanima iz ostrvske zemlje, ali spletom okolnosti, oni nisu gostovali u popularnom „fudbalskom hramu”.

Crno-beli su najslavnije dane na međunarodnoj sceni doživeli u sezoni 1965/66. kad su redom „gazili“ velikane iz najjačih fudbalskih država i na kraju malo nedostajalo Gegićevim bebama da se popnu na krov Evrope.

Posle toga, Partizan nije uspeo da dosegne visine na međunarodnoj sceni, ali igrao je čuvene utakmice koje se i dan-danas prepričavaju u Humskoj, poput duela sa Kvins Park Rendžersom, Njukaslom, Anderlehtom. Rame uz rame sa navedenim kultnim utakmicama stoji i prvi duel Parnog valjka sa klubom iz Škotske.

U sezoni 1989/90. Partizan je debitovao u Kupu pobednika kupova, a pošto tada nije bilo povlašćenih ekipa u žrebu, crno-beli su već u prvom kolu mogli da dobiju teškog rivala. Tako je i bilo... Kao i poslednjih godina, sreća nije bila uz klub iz Humske prilikom žreba i spojila ga je sa slavnim Seltikom.

Partizan je u prvoj utakmici ugostio popularne Kelte, ali ne u Humskoj, već u Mostaru, s obzirom na to da je UEFA zaključala stadion na Topčiderskom brdu zbog incidenata u duelu sa Romom sezonu ranije.

Izabranici tadašnjeg šefa stručnog štaba Ivana Golca slavili su u prvoj utakmici rezultatom 2:1 golovima Gorana Milojevića i Milana Đurđevića. Uslovi za igru bili su veoma teški, s obzirom na to da je tog septembra 1989. u gradu kraj Neretve padala kiša i potpuno natopila teren. Ipak, crno-beli su napadali do samog kraja u želji da u Glazgov odu sa dva gola prednosti, ali zeleno-beli su uspeli da se odbrane.

Naša fudbalska javnost tada je već otpisala crno-bele, jer je i danas poznato koliko su Škoti bolji na domaćem terenu. I u Glazgovu je padala kiša, ali golova – smenjivali su se kao na traci, sa jedne, pa sa druge strane. Četiri minuta pre kraja, Goran Pandurović je pet puta izvadio loptu iz mreže, a njegov kolega preko puta tri, i to je bio rezultat koji je odgovarao domaćinu.

Ali, Parni valjak se nije predao, Milko Đurovski je imao svoje veče, a uloga heroja pripala je Slađanu Šćepoviću, koji je zatresao mrežu u 86. minutu i doneo Partizanu prolaz u narednu rundu KPK-a. Usledila je čuvena rečenica reportera Radio Beograda Jordana Ivanovića koja je ušla u legendu: „Bravo, Partizan lavljeg srca”.

U sezoni 2006/07. crno-beli su izborili plasman u Kup UEFA, nakon što su eliminisali Maribor i Groningen. U grupi je, između ostalih, ukrstio koplja sa Rendžersom. Partizan je ranije poražen od Makabija i Oksera, odnosno remizirao sa Livornom i imao je samo bod uoči gostovanja na „Ajbroksu”, tako da je protiv popularnih Policajaca igrao samo za prestiž, jer je bilo jasno da ne može u narednu rundu. Tada je u drugom po kvalitetu UEFA takmičenju bilo pet klubova u grupi, pa se igrala samo jedna utakmica, te Partizan nije imao priliku da ugosti Rendžers.

Klub iz Glazgova slavio je minimalnim rezultatom i overio prvo mesto u grupi, jedini gol postigao je levi bek - Alan Haton na startu drugog dela igre. Ipak, Rendžers je bio mnogo bolji rival na tom meču, napadao je tokom većeg dela i nije ubedljivije slavio samo zahvaljujući odličnoj partiji Nikolasa Asprogenisa.

„Leteći Kipranin nije čudotvorac” - glasio je tada naslov u Žurnalu, što govori koliko je dobro branio to veče na „Ajbroksu”, ali to nije bilo dovoljno da izabranici tadašnjeg trenera Miodraga Ješića osvoje makar bod.