Прича за Празник рада је о момцима, који већ другу годину заредом уредно играју плеј–оф Аркус лиге, елитног ранга српског рукомета, уједно у стилу имена клуба, Рудара, демонстрирају љубав према овом спорту, кроз балансирање пословних, спортских и породичних обавеза.
Њих једанаесторица су запослени: Милош Милошевић, Ненад Недељковић, Милош Вуковић, Саша Мердовић, Игор Недељков, Адријан Мурина. Недавно им се придружио и Харис Џемаиловић. Раде у ТЕ Костолац, на површинском копу Дрмно, што као инжењери, електричари, тракари, у електрани раде: Владимир Димитријевић и Стефан Копања, Марко Ристић у Железари Смедерево, Марко Јокић као таксиста.
20 година је Драган Ајдачић за кормилом Костолчана, рачунајући и играчки стаж укупно 43 године
11 од 16 играча Рудара је запослено
Најкомпликованије је било усагласити смене и главнину скупити да се фотографишу у радним униформама (тако смо и добили благу представу како је тренеру Драгану Ајдачићу кад су тренинзи у питању).
- Ако у 15 дана успем да окупим целу екипу, то је феноменално – каже и сам Ајдачић рекордер по броју година за кормилом једног клуба у Србији, а накупио их је већ 20.
Утакмица као празник
Голман Милош Вуковић (32), је електричар за одржавање кранова:
- Да не бих морао стално да тражим ко ће да ме мења, као остали моји саиграчи, радим само прву смену – каже овај момак који је био члан Спартака када је био вицешампион Србије, а има и интернационалног искуства са Металургом кроз Лигу шампиона потом у Анталији, Борцу из Бањалуке…
Да ли људи с којима радите знају да играте, да је Рудар учесник плеј-офа?
- Неки да, неки мисле да је то само рекреација. Кад је средом утакмица морам раније да изађем с посла. Шеф ме разуме, сам ме пусти, пита има ли утакмице, а понекад каже: „Више ми је тог твог рукомета преко главе”. Има дана кад изађе из канцеларије, па пита како је било за викенд. Прошле године кад сам заређао неколико утакмица као најбољи играч утакмице и ми направили резултатски бум и кад сам поменуо да играмо против Партизана и Звезде то је већ било озбиљно. Мада, више зна за шабачку Металопластику, али не да је Војводина тако јака и да је 10 година шампион. Кад сам му причао да смо на полувремену губили само гол и одиграли тврду утакмицу, схватио је да ми то озбиљно „гурамо”.
Буковић каже да на утакмицу гледа како на празник, али и одлучно тврди да у Србији од рукомета не може да се живи, осим у можда у један, два клуба. Због тога је и желео да прекине да игра, на крају ипак остао на голу Рудара. Кад си на пола не можеш ни екипи ни себи да помогнеш.
- Рударски посао, за шта год да се ухватиш, није лак. Мој је да се попнем на 50 метара висине и поправљам кран. Некад је тешко психички, некад физички, захтевно, приде носиш инструменте са тобом. Некад се баш уморимо, а после морам на тренинг.
Клупски беби бум
Поред тога што раде, стижу да играју рукомет, Костолчани раде и на наталитету. Тренутно имају четири принове, још две се очекују.
- Правимо нову генерацију за једно 20 година – шали се Недељковић и сам новопечени тата. Дечаци су тренутно у већини. Тренер је отворио сезону… Ускоро тате треба да постану Петар Панић и Марко Јокић док су се у улогама тата ове сезоне остварили тренер Ајдачић, Недељковић, Недељков, Димитријевић….
Реч је о клубу с једним од најмањих буџета у Лиги. Од општине добијају око четири и по милиона.
Играчи су радо били изузетни саговорници поделивши искуства како стижу на тренинге, утакмице, да ли их шефови често питају: „Зар опет тај ваш рукомет?”, да ли за њих има празника и како љубав према спорту може да учини да се понекад заборави и на умор, али и враћајући нас у реалност да у Србији од рукомета не може да се живи.
Милош Милошевић (37) је капитенски испратио цео процес, преузимајући улогу координатора, организатора, одговарајући стрпљиво на разноразна питања…
Својевремено лево крило Црвене звезде с којом за четири сезоне има две титуле, приде је био и на првом, ширем, списку Веселина Вуковића 2010.
После кратког боравка у сарајевском Железничару, Лимун (како му је надимак) вратио се у клуб у коме је поникао и где броји полако 21. суперлигашку сезону, а његово радно место је – руковалац транспортне траке:
- Поједностављено, багер кад копа баца све то на траку и преко које транспортује јаловину до одлагалишта, а угаљ до дробилане. На мом систему има шест транспортних станица, а мој задатак је да пуштам траку, контролишем њену исправност, чишћење… То радно место се на копу зове тракар. Отприлике физикалија – објашњава Милошевић.
Колико је то напоран посао?
- Кад систем ради тада је најбоље. Кад имамо транспорт багера или одлагача, апсолутно је небитно да ли дува ветар, пада киша, има блата или не, посао мора да се одради.
Најкомпликованије од свега када је рукомет у питању јесте да неколицина играча ради по сменама што изузетно отежава и тренинге. Како се то балансира, уз породичне обавезе, јер већина има и малу децу?
- Радим две прве, па две друге, па две треће смене, после чега сам два дана слободан. У пракси је то дан и по. Кад радим јутарњу смену идем увече на тренинг, кад сам у другој онда на преподневне тренинге, кад их има. Али, проблем је што нас тада слабо има, неки раде, неки иду у школу и онда нам се тренинг сведе на теретану, мало баскет или шутирамо, ако буде голмана. Кад сам трећа смена, могу да идем на вечерњи и кад сам прва трећа могу на оба… Дешава ми се да петогодишњег сина не видим два дана, јер кад радим другу смену одведем га у вртић и у два идем на посао, увече кад се вратим око поноћи он увелико спава, али „крпимо се“. Тако је од почетка.
Та прича је углавном код свих саговорника идентична.
Није Вам досадило да играте?
- Није, поготово што се после операције колена период рехабилитације одужио. Неколико пута сам на послу упао дубље у блато, до пола бутине, док сам се „чупао” одатле, као да сам бацио у ветар три месеца рехабилитације. Мислио сам да ћу око новембра да почнем више да играм, али се мало одужило било… Играћу докле год будем осећао да могу да помогнем.
И поред свих обавеза сте без проблема у плеј- офу, већ две сезоне заредом. Шта нам то говори о рукомету?
- Што се нас тиче, годинама смо већ „танки” с тренинзима. Пре неколико година имали смо играче, који су долазили само на вечерње тренинге и то не стално, јер су радили у Београду. Уз то, било је доста деце у школи, тако да смо имали два нормална тренинга недељно и то ретко шест на шест. Навикли смо на то и онда знамо како да дозирамо тренинге да би то на утакмици изгледало како треба. Четворица (Мердовић, Недељков, Недељковић и ја) радимо по сменама и прилично нам је поремећен и биоритам.
Прошле године се повредио Димитријевић, стуб одбране, напомиње Милошевић, што је знатно отежало посао.
- Важан, искусан играч и за напад и то нас је мало пореметило. Стоји да смо одрадили главни део посла. Ове године ни за једну утакмицу нисмо били комплетни, а нама сваки играч недостаје. У Крагујевцу смо, рецимо, на клупи имали голмана и једног резервног играча. Показали смо у неколико мечева да знамо да играмо. Против Војводине је код куће била напета утакмица, на крају четири или пет разлике за њих. Први део плеј-офа смо практично били без тренера Ајдачића, имао је упалу плућа. Он има тотално поверење у нас неколико старијих. Знамо шта треба да радимо, дуго смо већ заједно и лако се договоримо. Нема ту неке мудрости – сажима суштину капитен, што потврђују и остали саговорници кроз призму сопствених искустава, уједно дајући одговор како им то све полази за руком.
Адријан Мурина (21) је од Милошевића учио како је то бити лево крило, а у последње време добија и већу минутажу, иако је члан првог тима већ четири сезоне, уједно већ две године ради као вулканизер, пнеуматичар помоћне механизације.
Породица главни покретач
Пивот Игор Недељков (29) такође је електричар, на 4. БТО систему (багери, транспортери, одлагачи):
- Захтевно је и изазовно све балансирати, поготово због смена, а приде имам и малу бебу код куће. Рукомет волимо сви и не одустајемо од тога да се њиме бавимо без обзира на бројне обавезе. Породица је на првом месту, али све се стигне кад је добра воља. Супруга и кћеркица ми дају додатну снагу. Већ четири, пет година у том ритму функционишемо. Некад сам само два, три сата код куће, али се и тад трудим да помогнем. Штета што смо ове године имали проблема с повредама, иначе бисмо можда могли које место више да будемо пласирани. Дуго смо на окупу, добро се познајемо и дружимо и то све олакшава.
Тим научника нема одговор
Саша Мердовић (33), пивот, ради у трафостаници као електричар:
- Радим с високим напонима. Уклапам се као и сви остали, који раде по сменама. За утакмице се трудимо да нађемо неко решење или слободан дан или замену. Мени је можда и најтеже, јер сам сам на радном месту и морам да нађем неког ко ће да ме мења.
Како ви уз толико обавеза и мало тренинга дођете већ две године заредом до плеј–фа?
- Мислим да ни тим научника нема одговор на то питање. Никада нећу да заборавим сцену из прошле године кад смо играли са Војводином у Костолцу, у другом делу доигравања. Победили су нас, али смо их намучили и наш капитен прича са Веркићем, жалећи се како је неко од нас радио претходну ноћ, други иде после утакмице на посао. Човек није могао да верује да то постоји. Колико год чудно изгледало са стране, имамо хемију, кад треба победимо.
Уигравање на утакмици
Леви бек Владимир Димитријевић је електричар, из Бујановца је у Костолац стигао као 19-годишњак и с паузом од три године проведене у Израелу, Рударов је кадар:
- Почео сам пре шест месеци да радим и још се уклапам. Проблем ми је само кад је утакмица у среду или прековремени у суботу. За сад се добро сналазим на оба места. Добио сам друго дете, па некад мало будем и уморан, али супруга помогне. Цела прича, кад је клуб у питању је у томе што сви познајемо систем, знамо шта желимо. Из неког периода кад се лепо и добро радило и тренирало се познајемо и сад то долази на наплату. А, ми се на утакмицама уигравамо.
Инжењер и голгетер
Ненад Недељковић је мастер инжењер рударства, прошле сезоне и најбољи стрелац Аркус лиге. На послу је шеф смене, на терену организатор игре, од недавно и тата, све то с 29 година. Саиграчи кажу, мора да има „велики мозак”.
Колико Вам уопште траје дан?
- Исто колико и другима. Све радим што и други, уз то се нађе време пет, шест сати сна. Навикао сам још од факултета.
Није ни посао инжењера лак?
- Водим рачуна да се сва организација посла коју су инжењери изнад мене и шефови система поставили, одвија по плану. И углавном је то „копачке, па на терен” и некад је онако лепо блатњаво - узвраћа Ненад.
Прошле сезоне сте у неколико првих кола ишли из треће смене на утакмицу, били први стрелац, ове сте мало голгетерски попустили?
- Просек није значајно опао, надовезале су се повреде, корона, други пут. Са сменама је ове сезоне мало блаже. Све те промене и те како утичу и на биоритам и на енергију. Супруга је изузетно толерантна за моје обавезе што ми знатно олакшава да се концентришем. Жао ми је што нисмо добили неке утакмице, али смо бар намучили неке фаворите. Биле су добре утакмице против Војводине и Динама код куће, као и у Шапцу, али с обзиром да нам је здравствени билтен био катастрофичан добри смо. Ове године је плеј–оф је уједначенији него прошле године. Голмани, осим можда код Динама, најјача су карика свима: Арсић, Веркић, Коцић, Златановић...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
