Priča za Praznik rada je o momcima, koji već drugu godinu zaredom uredno igraju plej–of Arkus lige, elitnog ranga srpskog rukometa, ujedno u stilu imena kluba, Rudara, demonstriraju ljubav prema ovom sportu, kroz balansiranje poslovnih, sportskih i porodičnih obaveza.
Njih jedanaestorica su zaposleni: Miloš Milošević, Nenad Nedeljković, Miloš Vuković, Saša Merdović, Igor Nedeljkov, Adrijan Murina. Nedavno im se pridružio i Haris Džemailović. Rade u TE Kostolac, na površinskom kopu Drmno, što kao inženjeri, električari, trakari, u elektrani rade: Vladimir Dimitrijević i Stefan Kopanja, Marko Ristić u Železari Smederevo, Marko Jokić kao taksista.
20 godina je Dragan Ajdačić za kormilom Kostolčana, računajući i igrački staž ukupno 43 godine
11 od 16 igrača Rudara je zaposleno
Najkomplikovanije je bilo usaglasiti smene i glavninu skupiti da se fotografišu u radnim uniformama (tako smo i dobili blagu predstavu kako je treneru Draganu Ajdačiću kad su treninzi u pitanju).
- Ako u 15 dana uspem da okupim celu ekipu, to je fenomenalno – kaže i sam Ajdačić rekorder po broju godina za kormilom jednog kluba u Srbiji, a nakupio ih je već 20.
Utakmica kao praznik
Golman Miloš Vuković (32), je električar za održavanje kranova:
- Da ne bih morao stalno da tražim ko će da me menja, kao ostali moji saigrači, radim samo prvu smenu – kaže ovaj momak koji je bio član Spartaka kada je bio vicešampion Srbije, a ima i internacionalnog iskustva sa Metalurgom kroz Ligu šampiona potom u Antaliji, Borcu iz Banjaluke…
Da li ljudi s kojima radite znaju da igrate, da je Rudar učesnik plej-ofa?
- Neki da, neki misle da je to samo rekreacija. Kad je sredom utakmica moram ranije da izađem s posla. Šef me razume, sam me pusti, pita ima li utakmice, a ponekad kaže: „Više mi je tog tvog rukometa preko glave”. Ima dana kad izađe iz kancelarije, pa pita kako je bilo za vikend. Prošle godine kad sam zaređao nekoliko utakmica kao najbolji igrač utakmice i mi napravili rezultatski bum i kad sam pomenuo da igramo protiv Partizana i Zvezde to je već bilo ozbiljno. Mada, više zna za šabačku Metaloplastiku, ali ne da je Vojvodina tako jaka i da je 10 godina šampion. Kad sam mu pričao da smo na poluvremenu gubili samo gol i odigrali tvrdu utakmicu, shvatio je da mi to ozbiljno „guramo”.
Buković kaže da na utakmicu gleda kako na praznik, ali i odlučno tvrdi da u Srbiji od rukometa ne može da se živi, osim u možda u jedan, dva kluba. Zbog toga je i želeo da prekine da igra, na kraju ipak ostao na golu Rudara. Kad si na pola ne možeš ni ekipi ni sebi da pomogneš.
- Rudarski posao, za šta god da se uhvatiš, nije lak. Moj je da se popnem na 50 metara visine i popravljam kran. Nekad je teško psihički, nekad fizički, zahtevno, pride nosiš instrumente sa tobom. Nekad se baš umorimo, a posle moram na trening.
Klupski bebi bum
Pored toga što rade, stižu da igraju rukomet, Kostolčani rade i na natalitetu. Trenutno imaju četiri prinove, još dve se očekuju.
- Pravimo novu generaciju za jedno 20 godina – šali se Nedeljković i sam novopečeni tata. Dečaci su trenutno u većini. Trener je otvorio sezonu… Uskoro tate treba da postanu Petar Panić i Marko Jokić dok su se u ulogama tata ove sezone ostvarili trener Ajdačić, Nedeljković, Nedeljkov, Dimitrijević….
Reč je o klubu s jednim od najmanjih budžeta u Ligi. Od opštine dobijaju oko četiri i po miliona.
Igrači su rado bili izuzetni sagovornici podelivši iskustva kako stižu na treninge, utakmice, da li ih šefovi često pitaju: „Zar opet taj vaš rukomet?”, da li za njih ima praznika i kako ljubav prema sportu može da učini da se ponekad zaboravi i na umor, ali i vraćajući nas u realnost da u Srbiji od rukometa ne može da se živi.
Miloš Milošević (37) je kapitenski ispratio ceo proces, preuzimajući ulogu koordinatora, organizatora, odgovarajući strpljivo na raznorazna pitanja…
Svojevremeno levo krilo Crvene zvezde s kojom za četiri sezone ima dve titule, pride je bio i na prvom, širem, spisku Veselina Vukovića 2010.
Posle kratkog boravka u sarajevskom Železničaru, Limun (kako mu je nadimak) vratio se u klub u kome je ponikao i gde broji polako 21. superligašku sezonu, a njegovo radno mesto je – rukovalac transportne trake:
- Pojednostavljeno, bager kad kopa baca sve to na traku i preko koje transportuje jalovinu do odlagališta, a ugalj do drobilane. Na mom sistemu ima šest transportnih stanica, a moj zadatak je da puštam traku, kontrolišem njenu ispravnost, čišćenje… To radno mesto se na kopu zove trakar. Otprilike fizikalija – objašnjava Milošević.
Koliko je to naporan posao?
- Kad sistem radi tada je najbolje. Kad imamo transport bagera ili odlagača, apsolutno je nebitno da li duva vetar, pada kiša, ima blata ili ne, posao mora da se odradi.
Najkomplikovanije od svega kada je rukomet u pitanju jeste da nekolicina igrača radi po smenama što izuzetno otežava i treninge. Kako se to balansira, uz porodične obaveze, jer većina ima i malu decu?
- Radim dve prve, pa dve druge, pa dve treće smene, posle čega sam dva dana slobodan. U praksi je to dan i po. Kad radim jutarnju smenu idem uveče na trening, kad sam u drugoj onda na prepodnevne treninge, kad ih ima. Ali, problem je što nas tada slabo ima, neki rade, neki idu u školu i onda nam se trening svede na teretanu, malo basket ili šutiramo, ako bude golmana. Kad sam treća smena, mogu da idem na večernji i kad sam prva treća mogu na oba… Dešava mi se da petogodišnjeg sina ne vidim dva dana, jer kad radim drugu smenu odvedem ga u vrtić i u dva idem na posao, uveče kad se vratim oko ponoći on uveliko spava, ali „krpimo se“. Tako je od početka.
Ta priča je uglavnom kod svih sagovornika identična.
Nije Vam dosadilo da igrate?
- Nije, pogotovo što se posle operacije kolena period rehabilitacije odužio. Nekoliko puta sam na poslu upao dublje u blato, do pola butine, dok sam se „čupao” odatle, kao da sam bacio u vetar tri meseca rehabilitacije. Mislio sam da ću oko novembra da počnem više da igram, ali se malo odužilo bilo… Igraću dokle god budem osećao da mogu da pomognem.
I pored svih obaveza ste bez problema u plej- ofu, već dve sezone zaredom. Šta nam to govori o rukometu?
- Što se nas tiče, godinama smo već „tanki” s treninzima. Pre nekoliko godina imali smo igrače, koji su dolazili samo na večernje treninge i to ne stalno, jer su radili u Beogradu. Uz to, bilo je dosta dece u školi, tako da smo imali dva normalna treninga nedeljno i to retko šest na šest. Navikli smo na to i onda znamo kako da doziramo treninge da bi to na utakmici izgledalo kako treba. Četvorica (Merdović, Nedeljkov, Nedeljković i ja) radimo po smenama i prilično nam je poremećen i bioritam.
Prošle godine se povredio Dimitrijević, stub odbrane, napominje Milošević, što je znatno otežalo posao.
- Važan, iskusan igrač i za napad i to nas je malo poremetilo. Stoji da smo odradili glavni deo posla. Ove godine ni za jednu utakmicu nismo bili kompletni, a nama svaki igrač nedostaje. U Kragujevcu smo, recimo, na klupi imali golmana i jednog rezervnog igrača. Pokazali smo u nekoliko mečeva da znamo da igramo. Protiv Vojvodine je kod kuće bila napeta utakmica, na kraju četiri ili pet razlike za njih. Prvi deo plej-ofa smo praktično bili bez trenera Ajdačića, imao je upalu pluća. On ima totalno poverenje u nas nekoliko starijih. Znamo šta treba da radimo, dugo smo već zajedno i lako se dogovorimo. Nema tu neke mudrosti – sažima suštinu kapiten, što potvrđuju i ostali sagovornici kroz prizmu sopstvenih iskustava, ujedno dajući odgovor kako im to sve polazi za rukom.
Adrijan Murina (21) je od Miloševića učio kako je to biti levo krilo, a u poslednje vreme dobija i veću minutažu, iako je član prvog tima već četiri sezone, ujedno već dve godine radi kao vulkanizer, pneumatičar pomoćne mehanizacije.
Porodica glavni pokretač
Pivot Igor Nedeljkov (29) takođe je električar, na 4. BTO sistemu (bageri, transporteri, odlagači):
- Zahtevno je i izazovno sve balansirati, pogotovo zbog smena, a pride imam i malu bebu kod kuće. Rukomet volimo svi i ne odustajemo od toga da se njime bavimo bez obzira na brojne obaveze. Porodica je na prvom mestu, ali sve se stigne kad je dobra volja. Supruga i kćerkica mi daju dodatnu snagu. Već četiri, pet godina u tom ritmu funkcionišemo. Nekad sam samo dva, tri sata kod kuće, ali se i tad trudim da pomognem. Šteta što smo ove godine imali problema s povredama, inače bismo možda mogli koje mesto više da budemo plasirani. Dugo smo na okupu, dobro se poznajemo i družimo i to sve olakšava.
Tim naučnika nema odgovor
Saša Merdović (33), pivot, radi u trafostanici kao električar:
- Radim s visokim naponima. Uklapam se kao i svi ostali, koji rade po smenama. Za utakmice se trudimo da nađemo neko rešenje ili slobodan dan ili zamenu. Meni je možda i najteže, jer sam sam na radnom mestu i moram da nađem nekog ko će da me menja.
Kako vi uz toliko obaveza i malo treninga dođete već dve godine zaredom do plej–fa?
- Mislim da ni tim naučnika nema odgovor na to pitanje. Nikada neću da zaboravim scenu iz prošle godine kad smo igrali sa Vojvodinom u Kostolcu, u drugom delu doigravanja. Pobedili su nas, ali smo ih namučili i naš kapiten priča sa Verkićem, žaleći se kako je neko od nas radio prethodnu noć, drugi ide posle utakmice na posao. Čovek nije mogao da veruje da to postoji. Koliko god čudno izgledalo sa strane, imamo hemiju, kad treba pobedimo.
Uigravanje na utakmici
Levi bek Vladimir Dimitrijević je električar, iz Bujanovca je u Kostolac stigao kao 19-godišnjak i s pauzom od tri godine provedene u Izraelu, Rudarov je kadar:
- Počeo sam pre šest meseci da radim i još se uklapam. Problem mi je samo kad je utakmica u sredu ili prekovremeni u subotu. Za sad se dobro snalazim na oba mesta. Dobio sam drugo dete, pa nekad malo budem i umoran, ali supruga pomogne. Cela priča, kad je klub u pitanju je u tome što svi poznajemo sistem, znamo šta želimo. Iz nekog perioda kad se lepo i dobro radilo i treniralo se poznajemo i sad to dolazi na naplatu. A, mi se na utakmicama uigravamo.
Inženjer i golgeter
Nenad Nedeljković je master inženjer rudarstva, prošle sezone i najbolji strelac Arkus lige. Na poslu je šef smene, na terenu organizator igre, od nedavno i tata, sve to s 29 godina. Saigrači kažu, mora da ima „veliki mozak”.
Koliko Vam uopšte traje dan?
- Isto koliko i drugima. Sve radim što i drugi, uz to se nađe vreme pet, šest sati sna. Navikao sam još od fakulteta.
Nije ni posao inženjera lak?
- Vodim računa da se sva organizacija posla koju su inženjeri iznad mene i šefovi sistema postavili, odvija po planu. I uglavnom je to „kopačke, pa na teren” i nekad je onako lepo blatnjavo - uzvraća Nenad.
Prošle sezone ste u nekoliko prvih kola išli iz treće smene na utakmicu, bili prvi strelac, ove ste malo golgeterski popustili?
- Prosek nije značajno opao, nadovezale su se povrede, korona, drugi put. Sa smenama je ove sezone malo blaže. Sve te promene i te kako utiču i na bioritam i na energiju. Supruga je izuzetno tolerantna za moje obaveze što mi znatno olakšava da se koncentrišem. Žao mi je što nismo dobili neke utakmice, ali smo bar namučili neke favorite. Bile su dobre utakmice protiv Vojvodine i Dinama kod kuće, kao i u Šapcu, ali s obzirom da nam je zdravstveni bilten bio katastrofičan dobri smo. Ove godine je plej–of je ujednačeniji nego prošle godine. Golmani, osim možda kod Dinama, najjača su karika svima: Arsić, Verkić, Kocić, Zlatanović...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
