Део интервјуа са Немањом Матићем римски лист „Ил Масађеро“ је посветио Матићевом приватном животу и поступцима који су привукли много медијске пажње, попут вести да је 2016. житељима родног Врела помогао да намире сва дуговања у продавницама.
- Не волим много да причам о овим стварима. Пошто је то сада познато, могу рећи да је то био природан гест. Трудио сам се и покушавам да помогнем људима из краја у коме сам рођен. Одрастао сам у сиромашном крају где није било фудбалских терена, као деца смо имали само лопту. И сада се трудим да деца Врела имају боље детињство од онога што сам ја имао.
Уследило је питање о одбијању да у Енглеској носи знак мака, симбола сећања на жртве Првог светског рата, касније проширеног на страдале британске војнике у свим ратовима.
- Носио сам „попи”, али онда је британска влада објаснила да је тај симбол коришћен за одавање почасти свим британским војницима који су погинули у свим ратовима у којима је земља учествовала, укључујући и бомбардовање Србије током 1999. Од тог тренутка сам престао. Нисам могао да обучем нешто што је уништило мој дом, моје људе, убило хиљаде. Као да јој убијем родбину и неко је натера да стави моју слику на ноћни сточић.
Матић је објаснио да добро памти агресију НАТО на Србију и да не заборавља страдања сународника.
- Био сам дете, имао сам 11-12 година. То су слике које никада нећу заборавтити. Све су уништили. Код куће смо имали малу башту и одатле сам видео бомбе како падају са неба. Одрастао сам са страхом. На крају је погинуло пет хиљада цивила. Наш народ никада неће моћи да заборави ни да опрости - нагласио је Матић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
