Себастиан Нађ - Позлатио указану шансу

У овом тренутку се многи у српском спорту питају ко је Себастиан Нађ!? Реч је о новом светском шампиону у рвању грчко-римским стилом у категорији до 63 кг.

Многи му нису видели место у репрезентацији у у његовој природној категорији до 67 кг, јер је ту Мате Немеш. Ни сам није веровао да може да се са тежином спусти степеницу ниже.

-На старту, кад ми је речено да треба да будем у 63, нисам веровао да могу да то издржим. Тренери Стојан (Добрев) и Воја (Трајковић) били су упорни. По природи сам такав да извршавам инструкције тренера, па сам безпоговорно приватио сам све што је од мене тражено - почео је Себастиан Нађ интервју за „Спортски журнал”.

Нисте нигде рекли да сте, као кадет, имали меч против Грузина Абуладзеа?

-Молим вас, где сте то „ископали”!? На кадетском првенству Европе у Бакуу изгубио сам од њега, „пребио” ме као мачку. Сад сам му се реванширао, а победио сам га и на турниру „Никола Петров” у Бугарској, пре првенства Европе у Будимпешти. Ова победа је златна, остало се заборавља и остаје у прошлости.

До финала сте имали четири тешка меча?

-Ишао сам корак по корак, нисам гледао ко је следећи. Што је такмичење одмицало, било је све боље и на вишем нивоу. После Алжирца Ђебариа, имао сам Румуна Арнаута, па Јермена Погосјана. Азера Мамдова победио сам у полуфиналу 5:0. За њих сам био непознаница, не и за финалисту Абуладзеа, који је избацио олимпијског шампиона, Кубанца Санчеза.

Да ли је био треме током два дана борби?

-Треме јесте, страха није. У суботу сам гледао Зуру, Алија и Виктора до полуфинала, даље нисам могао. Желео сам пуну концентрацију, а на дан наступа трема је била још већа. Нисам је испољавао изван себе, а у мени је кувало. Сваки пут сам једва чекао да прођем кроз онај тунел и изађем на струњачу. Кад сам чуо навијаче, тада је све нестало. Кад смо ишли према струњачи за финале, Стојан ми је говорио колико смо се трудили на припремама, колико смо се жртвовали, уливао је додатну енергију.

Дан после освојене медаље, да ли још сањате?

-За мене је најважније и најбитније што сам могао да медаљом вратим људима за сву подршку коју су ми пружили и што су ми омогућили да будем овде. Сви око мене су срећни, сви из рвачке породице и њихово задовољство мојим радом и овим резултатом, моја је срећа и испуњење сна. Зура и Мате су вам већ рекли, ово су тимске медаље. Не сањам, чврсто сам на земљи окружен најбољим пријатељима и тренерима. Сад са нама седе Стојан и Воја, а били су и у Зрењанину кад сте ме питали шта очекујем на шампионату.

Одговорили сте да можете до медаље, ако се укаже прилика?

-Рекао сам да ћу да нападнем медаљу. Било ме је срамота да кажем златну, да се неко не упита шта то причам. Ушао сам први пут у категорију до 63 килограма и како да причам о злату. А, јесам мислио, знате и сами колико је одрицања и рада за овакво такмичење. Пратили сте наше припреме. Кад си спреман, кад осетиш да можеш и даш све од себе, онда и успеш. Рекао сам после финала да сам био спреман да умрем, само да победим и обрадујем дивне људе који су стали уз мене и били ми ветар у леђа све време каријере.

И пре Светског првенства тренери Добрев и Трајковић су говорили да сте веома посвећени, вредни и да ће брзо доћи ваш тренутак славе?

-Ми смо сјајна дружина и права екипа и са нама тренери немају проблема. Кад су ме први пут позвали међу сениоре, био сам најмлађи. Спаринговао сам са Фрисом, Штефанеком и Максимовићем. Кад су се повукли, наставио сам са браћом Немеш. Са свима спарингујем, и са тежима од себе. Никад нисам био без самопоуздања и стрпљења.

Отворили сте врата шампионске сцене?

-Идем даље, тек сам на почетку. Био сма други на Европском првенству за млађе сениоре у Новом Саду 2019, две године раније трећи на истом такмичењу у Мађарској. Ове године освојио сам титулу на Светском полицијском првенству у Ротердаму. На шампионату Европе ове године у Будимпшети био сам пети. Ово београдско злато је подстицај за даље и највише што се може. Од малих ногу никад се нисам повукао, увек сам гледао напред и чекао свој тренутак. Сад сам га дочекао, и хоћу да га испуним добрим резултатима.

Давора Штефанека често спомињете?

-Био сам веома млад кад ме је позвао у Спартак и пружио прилику. Знам да ми је он велика подршка, рекао сам да и не зна да све што ми каже, усвојим. Да сам одбио позив и остао у Кањижи, од овога не би било ништа. Из Потисја не бих могао ово да урадим. Мислио бих да сам најбољи у своме клубу, да сам шампион и на томе би се све завршило. Из Спартака сам дошао до репрезентације, остало знате.

Кад дођете кући, хоће ли бити славља?

-Знам да ће да буде добро друштво, пријатељи, најавили су печено јагње и телетину. Знају шта волим да једем, а после скидања килограма и дијета, апетит се отворио. Наравно, после тога са Кристианом Фрисом идем на пецање. Обојица то волимо. Тиса, мир, тишина и приче о рвању. Неће то дуго да траје. И кад имамо слободне дане, радим индивидуално, трчим, идем у теретану, како тренер Стојан Добрев каже, у рвању не треба пропустити ни један дан - закључио је сјајни Себастиан Нађ.