Sebastian Nađ - Pozlatio ukazanu šansu

U ovom trenutku se mnogi u srpskom sportu pitaju ko je Sebastian Nađ!? Reč je o novom svetskom šampionu u rvanju grčko-rimskim stilom u kategoriji do 63 kg.

Mnogi mu nisu videli mesto u reprezentaciji u u njegovoj prirodnoj kategoriji do 67 kg, jer je tu Mate Nemeš. Ni sam nije verovao da može da se sa težinom spusti stepenicu niže.

-Na startu, kad mi je rečeno da treba da budem u 63, nisam verovao da mogu da to izdržim. Treneri Stojan (Dobrev) i Voja (Trajković) bili su uporni. Po prirodi sam takav da izvršavam instrukcije trenera, pa sam bezpogovorno privatio sam sve što je od mene traženo - počeo je Sebastian Nađ intervju za „Sportski žurnal”.

Niste nigde rekli da ste, kao kadet, imali meč protiv Gruzina Abuladzea?

-Molim vas, gde ste to „iskopali”!? Na kadetskom prvenstvu Evrope u Bakuu izgubio sam od njega, „prebio” me kao mačku. Sad sam mu se revanširao, a pobedio sam ga i na turniru „Nikola Petrov” u Bugarskoj, pre prvenstva Evrope u Budimpešti. Ova pobeda je zlatna, ostalo se zaboravlja i ostaje u prošlosti.

Do finala ste imali četiri teška meča?

-Išao sam korak po korak, nisam gledao ko je sledeći. Što je takmičenje odmicalo, bilo je sve bolje i na višem nivou. Posle Alžirca Đebaria, imao sam Rumuna Arnauta, pa Jermena Pogosjana. Azera Mamdova pobedio sam u polufinalu 5:0. Za njih sam bio nepoznanica, ne i za finalistu Abuladzea, koji je izbacio olimpijskog šampiona, Kubanca Sančeza.

Da li je bio treme tokom dva dana borbi?

-Treme jeste, straha nije. U subotu sam gledao Zuru, Alija i Viktora do polufinala, dalje nisam mogao. Želeo sam punu koncentraciju, a na dan nastupa trema je bila još veća. Nisam je ispoljavao izvan sebe, a u meni je kuvalo. Svaki put sam jedva čekao da prođem kroz onaj tunel i izađem na strunjaču. Kad sam čuo navijače, tada je sve nestalo. Kad smo išli prema strunjači za finale, Stojan mi je govorio koliko smo se trudili na pripremama, koliko smo se žrtvovali, ulivao je dodatnu energiju.

Dan posle osvojene medalje, da li još sanjate?

-Za mene je najvažnije i najbitnije što sam mogao da medaljom vratim ljudima za svu podršku koju su mi pružili i što su mi omogućili da budem ovde. Svi oko mene su srećni, svi iz rvačke porodice i njihovo zadovoljstvo mojim radom i ovim rezultatom, moja je sreća i ispunjenje sna. Zura i Mate su vam već rekli, ovo su timske medalje. Ne sanjam, čvrsto sam na zemlji okružen najboljim prijateljima i trenerima. Sad sa nama sede Stojan i Voja, a bili su i u Zrenjaninu kad ste me pitali šta očekujem na šampionatu.

Odgovorili ste da možete do medalje, ako se ukaže prilika?

-Rekao sam da ću da napadnem medalju. Bilo me je sramota da kažem zlatnu, da se neko ne upita šta to pričam. Ušao sam prvi put u kategoriju do 63 kilograma i kako da pričam o zlatu. A, jesam mislio, znate i sami koliko je odricanja i rada za ovakvo takmičenje. Pratili ste naše pripreme. Kad si spreman, kad osetiš da možeš i daš sve od sebe, onda i uspeš. Rekao sam posle finala da sam bio spreman da umrem, samo da pobedim i obradujem divne ljude koji su stali uz mene i bili mi vetar u leđa sve vreme karijere.

I pre Svetskog prvenstva treneri Dobrev i Trajković su govorili da ste veoma posvećeni, vredni i da će brzo doći vaš trenutak slave?

-Mi smo sjajna družina i prava ekipa i sa nama treneri nemaju problema. Kad su me prvi put pozvali među seniore, bio sam najmlađi. Sparingovao sam sa Frisom, Štefanekom i Maksimovićem. Kad su se povukli, nastavio sam sa braćom Nemeš. Sa svima sparingujem, i sa težima od sebe. Nikad nisam bio bez samopouzdanja i strpljenja.

Otvorili ste vrata šampionske scene?

-Idem dalje, tek sam na početku. Bio sma drugi na Evropskom prvenstvu za mlađe seniore u Novom Sadu 2019, dve godine ranije treći na istom takmičenju u Mađarskoj. Ove godine osvojio sam titulu na Svetskom policijskom prvenstvu u Roterdamu. Na šampionatu Evrope ove godine u Budimpšeti bio sam peti. Ovo beogradsko zlato je podsticaj za dalje i najviše što se može. Od malih nogu nikad se nisam povukao, uvek sam gledao napred i čekao svoj trenutak. Sad sam ga dočekao, i hoću da ga ispunim dobrim rezultatima.

Davora Štefaneka često spominjete?

-Bio sam veoma mlad kad me je pozvao u Spartak i pružio priliku. Znam da mi je on velika podrška, rekao sam da i ne zna da sve što mi kaže, usvojim. Da sam odbio poziv i ostao u Kanjiži, od ovoga ne bi bilo ništa. Iz Potisja ne bih mogao ovo da uradim. Mislio bih da sam najbolji u svome klubu, da sam šampion i na tome bi se sve završilo. Iz Spartaka sam došao do reprezentacije, ostalo znate.

Kad dođete kući, hoće li biti slavlja?

-Znam da će da bude dobro društvo, prijatelji, najavili su pečeno jagnje i teletinu. Znaju šta volim da jedem, a posle skidanja kilograma i dijeta, apetit se otvorio. Naravno, posle toga sa Kristianom Frisom idem na pecanje. Obojica to volimo. Tisa, mir, tišina i priče o rvanju. Neće to dugo da traje. I kad imamo slobodne dane, radim individualno, trčim, idem u teretanu, kako trener Stojan Dobrev kaže, u rvanju ne treba propustiti ni jedan dan - zaključio je sjajni Sebastian Nađ.