ОРЛОВИ БУДУЋНОСТИ – Стефан Додић, Лука Роган и Милош Кос

Стефан Додић, Лука Роган и Милош Кос, три момка која представљају будућност српске селекције у будућности.

Сва тројица, су освајачи бронзане медаље на Европском првенству јуниора летос у Португалији. Додић и Кос су у међувремену постали чланови ППД Загреба, учесници су Лиге шампиона, док је Роган остао у редовима српског шампиона Војводине.

Сва тројица су јесенас заиграли и за сениорску репрезентацију у квалификационим утакмицама за Европско првенство против Финске у Новом Саду и Словачке у Прешову, чак постигли и голове.

Додић и Роган су се нашли и на завршним припремама репрезентације за Светско првенство, док је Коса повреда леђа спречила да им се придружи.

Врањанац Додић, најкориснији играч јуниорског Европског првенства се изборио чак и за место међу путницима за планетарни шампионат.

- Сјајна година. Можда и најбоља икад. Медаља са репрезентацијом, на списку сам за Светско што је само улепшало све... Желели смо да се покажемо у Португалији, поготово после претходнога коме нам то баш и није пошло за руком. Хтели смо да докажемо да заслужујемо и више. Хвала Богу све је прошло и више него како треба.

Као најкориснији млади играч Европе сте напустили Потугалију:

- Екипа увек издвоји појединца. То је тако. Без саиграча то не бих могао да постигнем. То ми је само мотив више да радим још јаче и у клубу и у репрезентацији.

Медаља у млађим категоријама чекана је скоро 17 година, својевремено сте били и најмлађи играч у Лиги шампиона.

- За то у Лиги шампиона нисам био ни свестан шта значи и колико је важно за младог играча, поготово ако има 15 година као ја што сам имао среће да у Металургу заиграм у најквалитетнијем клупском такмичењу већ са 15 година. И, ту сам стекао искуство које сам само пренео играјући на јуниорском првенству.

Иако сте имате уговор са Виве Кјелцеом, још једним редовним учесником Лиге шампиона, пут вас је ипак одвео на другу страну, позајмљени сте ППД Загребу?

- Морао сам да будем реалан и искрен према себи, схватим да не бих тамо добио велику минутажу, што ми је потребно како бих стицао искуство и договорили смо се на крају и са председником Бертусом Сервасом да је сада најбоље тако.

Са Плинарима нисте прошли припремни период, прикључили сте се тек половином августа, али је тадашњи тренер Загрепчана, Ивица Обрван, имао велико поверење у Вас, стрпљиво вам је давао све већи минутажу?

- Много значи за младог играча кад је добро прихваћен од почетка јер без подршке тренера и саиграча не може да буде опуштен и да максимум. Захвалан сам на томе заиста свима у клубу. Такав третман је потребан свим младим играчима.

Нови тренер Славко Голужа Вам такође даје значајну улогу?

- То ми даје додатну снагу да играм без притиска и покажем квалитет.

У неколико утакмица Лиге шампиона и те како јесте, поготово у последњим победама. Играте лако, као да земљу не додирујете, уз правовремену асистенцију, гол...

У сениорској  репрезентацији се нисте нашли први пут јесенас, били сте већ у претходним квалификацијама против Француске и Грчке, чак сте други најмлађи дебитант?

- Већ сам „уходан” у Тонијев систем, добио сам шансу да идем на Светско првенство тако да ми остаје само да оправдам и позиви и поверење које селектор има.

Шта за једног 19- годишњака значи наћи се међу путницима за Светско првенство, имали места за још неке жеље у овој за вас више него успешној години?

- Углавном су се све оствариле, а највећа је била да освојим медаљу са Србијом. Одлазак на сениорски шампионат света ми много значи. Нисам вероватно ни свестан, али биће само подстрек за још бољих утакмица.

Шансе Србије?

- Увек сам за опцију да идемо утакмицу по утакмицу него да се оптеретимо превеликим очекивањима. У главну рунду иду три екипе, имао лепу шансу, добра смо екипа. Одлично смо тренирали. Треба да одрадимо све како треба и  из утакмице у утакмицу да видимо како ће се све развијати.

Да Милош Кос нема проблема са повредом леђа, са стопостотном сигурношћу бисмо могли да тврдимо да би и он био на списку путника за планетарни шампионат.

- До су се се моји другари из репрезентације спремали за завршне припрем, остао сам у Загребу на додатној рехабилитацији, потом сам дошао кући, у Козарску дубицу – каже Милош мало сетним гласом.

Какво је стање повреде, због којесте пропустили и три утакмице Лиге шампиона са Загребом?

- Иде мало боље. Надам се да ћу ускоро на терен. Повреда, нажалост не бира...

За Вас је 2022. била више него узбудљива и успешна, од медаље са јуниорима, до перипетија око преласка из Љубушког у Загреб коме сте се придружили тек на половини полусезоне?

- Цело лето је било више него успешно. Нисмо очекивали да ћемо да направимо баш тако добар резултат. То је било врло пријатно изненађење, претходно саим и са Извиђачем после 20 годија освоји Куп БиХ.  Од тога је све и почело... Нова сезона прво у Извиђачу била је добра, имали смо све победе, онда сам дошао у Загреб... И то је велики корак за моју каријеру. Одличан клуб, предобри услови... Све иде полако, како треба – сумира Милош.

Питајући шта је другачије било  Португалији у односу на претходно првенство, кадетско на коме ваша генерација није блистала, готово једногласно је одговор – Милош Кос.

Тај шампионат у Хрватској сте прескочили због административних проблема, али сте зато у Португалији показали сву раскош талента, физичку надмоћ, шутерске способности, брзину. Толико да Вас пореде са Данцем Менсахом.

Како је изгледао пут до медаље?

- Атмосфера је била добра, видео се мотив и жеља за успехом. Ишли смо утакмицу за утакмицом, расли и дошла је и медаља. Одиграли смо јако добрео и против Немачке и против Шведске. На терену смо били свесни да смо бољи, желели смо медаљу.

Упитани каве су жеље за наставак каријере, одговорили сте по повратку из Португалије – да будем бољи човек.

- То је суштина свега. Да будем некоме узор по игри, понашању, свему.

У Козарској Дубици су Вас дочекали ватрометом:

- То је јако мали град са много младих таленотваних спортиста који освајају државна првенства у Републици Српској и БиХ. Мушки и женски клуб су ми направили феноменалан дочек. Изненадили су ме. То су све момци са којима сам играо.

Шта се променило од те медаље?

- Клуб, мој начин размишљања према рукомету, другачије играм, разумем мало више игру, имам веће искуство. Много значи. Део тога сам добио и у рукометној школи у Љубушком где сам са 16 година играо за сениорски тим – објашњава Кос.

Лука Роган, окретни пивотмен, новосадске Војводине један је од тројице јуниора који су се нашли на ширем списку Тонија Ђероне за Светско првенство.

Стамени Новосађанин је чак одрадио и први део завршних припрема, а као награду за добре игре на јуниорском шампионату у Португалији, освојену медаљу, добио је и позив за сениорски тим у квалификацијама за Европско првенство, против Финске и Словачке.

Сјајна година у којој је освојио титулу шампиона Србије са Војводином, преко медаље, до места међу Орловима:

- Од титуле са Војводином је кренуло све лепо што се догађало ове године. У Португалију нисмо отишли са превеликим очекивањима, али догодило се да смо освојили бронзану медаљу, што је свакако велики успех. Сад, кад је већ прошло неко време могу да кажем и да смо могли до златне медаље јер смо добро играли. Али, у полуфиналу смо лоше почели и нисмо успели да стигнемо Шпанију. Ипак је било прво, млади смо, немамо искуства у таквим утакмицама.

Шта вам је као генерацији донела медаља?

- Самопоуздање, свест о квалитету. Већина играча која је освојила медаљу у својим клубовима има минутажу и запажену улогу. Инспирацију за даљи рад...

Додићу, Косу и Вама и позив у сениорску репрезентацију?

- Сањали смо о томе кад смо почињали да тренирамо. Свако дете... Нама се догодило брзо, дебитовали смо у Новом Саду...

Вашем родном граду, какве су биле емоције?

- Неописив осећај, родитељи, другови, родбина, кумови, сви су били на трибинама... Кад сам постигао гол и видео како се сви радују на трибинама дошло ми је било да заплачем од среће. Нормално је, имао сам мало трему, али успео сам да све савладам и одиграм утакмицу – прича овај момак, иначе студент Факултета техничких наука у Новом Саду, а рукомет је почео да тренира за Србију медаљне 2012. кад су Орлови били вицешампиони Европе.

У Војводини већ има озбиљну минутажу, а „питомац” је РК Растимо...

- Отац се бавио рукометом, а гледајући Европско првенство сам преломио да ће то бити рукомет, потом сам дошао у Војводину, где сам радио са Александром Тунгузом, потом и Драганом Кукићем...

Жеље у Новој години?

- Да освојимо медаљу на јуниорском Светском првенству у јуну и са војводином може и првенство и ЕХФ куп....