ORLOVI BUDUĆNOSTI – Stefan Dodić, Luka Rogan i Miloš Kos

Stefan Dodić, Luka Rogan i Miloš Kos, tri momka koja predstavljaju budućnost srpske selekcije u budućnosti.

Sva trojica, su osvajači bronzane medalje na Evropskom prvenstvu juniora letos u Portugaliji. Dodić i Kos su u međuvremenu postali članovi PPD Zagreba, učesnici su Lige šampiona, dok je Rogan ostao u redovima srpskog šampiona Vojvodine.

Sva trojica su jesenas zaigrali i za seniorsku reprezentaciju u kvalifikacionim utakmicama za Evropsko prvenstvo protiv Finske u Novom Sadu i Slovačke u Prešovu, čak postigli i golove.

Dodić i Rogan su se našli i na završnim pripremama reprezentacije za Svetsko prvenstvo, dok je Kosa povreda leđa sprečila da im se pridruži.

Vranjanac Dodić, najkorisniji igrač juniorskog Evropskog prvenstva se izborio čak i za mesto među putnicima za planetarni šampionat.

- Sjajna godina. Možda i najbolja ikad. Medalja sa reprezentacijom, na spisku sam za Svetsko što je samo ulepšalo sve... Želeli smo da se pokažemo u Portugaliji, pogotovo posle prethodnoga kome nam to baš i nije pošlo za rukom. Hteli smo da dokažemo da zaslužujemo i više. Hvala Bogu sve je prošlo i više nego kako treba.

Kao najkorisniji mladi igrač Evrope ste napustili Potugaliju:

- Ekipa uvek izdvoji pojedinca. To je tako. Bez saigrača to ne bih mogao da postignem. To mi je samo motiv više da radim još jače i u klubu i u reprezentaciji.

Medalja u mlađim kategorijama čekana je skoro 17 godina, svojevremeno ste bili i najmlađi igrač u Ligi šampiona.

- Za to u Ligi šampiona nisam bio ni svestan šta znači i koliko je važno za mladog igrača, pogotovo ako ima 15 godina kao ja što sam imao sreće da u Metalurgu zaigram u najkvalitetnijem klupskom takmičenju već sa 15 godina. I, tu sam stekao iskustvo koje sam samo preneo igrajući na juniorskom prvenstvu.

Iako ste imate ugovor sa Vive Kjelceom, još jednim redovnim učesnikom Lige šampiona, put vas je ipak odveo na drugu stranu, pozajmljeni ste PPD Zagrebu?

- Morao sam da budem realan i iskren prema sebi, shvatim da ne bih tamo dobio veliku minutažu, što mi je potrebno kako bih sticao iskustvo i dogovorili smo se na kraju i sa predsednikom Bertusom Servasom da je sada najbolje tako.

Sa Plinarima niste prošli pripremni period, priključili ste se tek polovinom avgusta, ali je tadašnji trener Zagrepčana, Ivica Obrvan, imao veliko poverenje u Vas, strpljivo vam je davao sve veći minutažu?

- Mnogo znači za mladog igrača kad je dobro prihvaćen od početka jer bez podrške trenera i saigrača ne može da bude opušten i da maksimum. Zahvalan sam na tome zaista svima u klubu. Takav tretman je potreban svim mladim igračima.

Novi trener Slavko Goluža Vam takođe daje značajnu ulogu?

- To mi daje dodatnu snagu da igram bez pritiska i pokažem kvalitet.

U nekoliko utakmica Lige šampiona i te kako jeste, pogotovo u poslednjim pobedama. Igrate lako, kao da zemlju ne dodirujete, uz pravovremenu asistenciju, gol...

U seniorskoj  reprezentaciji se niste našli prvi put jesenas, bili ste već u prethodnim kvalifikacijama protiv Francuske i Grčke, čak ste drugi najmlađi debitant?

- Već sam „uhodan” u Tonijev sistem, dobio sam šansu da idem na Svetsko prvenstvo tako da mi ostaje samo da opravdam i pozivi i poverenje koje selektor ima.

Šta za jednog 19- godišnjaka znači naći se među putnicima za Svetsko prvenstvo, imali mesta za još neke želje u ovoj za vas više nego uspešnoj godini?

- Uglavnom su se sve ostvarile, a najveća je bila da osvojim medalju sa Srbijom. Odlazak na seniorski šampionat sveta mi mnogo znači. Nisam verovatno ni svestan, ali biće samo podstrek za još boljih utakmica.

Šanse Srbije?

- Uvek sam za opciju da idemo utakmicu po utakmicu nego da se opteretimo prevelikim očekivanjima. U glavnu rundu idu tri ekipe, imao lepu šansu, dobra smo ekipa. Odlično smo trenirali. Treba da odradimo sve kako treba i  iz utakmice u utakmicu da vidimo kako će se sve razvijati.

Da Miloš Kos nema problema sa povredom leđa, sa stopostotnom sigurnošću bismo mogli da tvrdimo da bi i on bio na spisku putnika za planetarni šampionat.

- Do su se se moji drugari iz reprezentacije spremali za završne priprem, ostao sam u Zagrebu na dodatnoj rehabilitaciji, potom sam došao kući, u Kozarsku dubicu – kaže Miloš malo setnim glasom.

Kakvo je stanje povrede, zbog kojeste propustili i tri utakmice Lige šampiona sa Zagrebom?

- Ide malo bolje. Nadam se da ću uskoro na teren. Povreda, nažalost ne bira...

Za Vas je 2022. bila više nego uzbudljiva i uspešna, od medalje sa juniorima, do peripetija oko prelaska iz Ljubuškog u Zagreb kome ste se pridružili tek na polovini polusezone?

- Celo leto je bilo više nego uspešno. Nismo očekivali da ćemo da napravimo baš tako dobar rezultat. To je bilo vrlo prijatno iznenađenje, prethodno saim i sa Izviđačem posle 20 godija osvoji Kup BiH.  Od toga je sve i počelo... Nova sezona prvo u Izviđaču bila je dobra, imali smo sve pobede, onda sam došao u Zagreb... I to je veliki korak za moju karijeru. Odličan klub, predobri uslovi... Sve ide polako, kako treba – sumira Miloš.

Pitajući šta je drugačije bilo  Portugaliji u odnosu na prethodno prvenstvo, kadetsko na kome vaša generacija nije blistala, gotovo jednoglasno je odgovor – Miloš Kos.

Taj šampionat u Hrvatskoj ste preskočili zbog administrativnih problema, ali ste zato u Portugaliji pokazali svu raskoš talenta, fizičku nadmoć, šuterske sposobnosti, brzinu. Toliko da Vas porede sa Dancem Mensahom.

Kako je izgledao put do medalje?

- Atmosfera je bila dobra, video se motiv i želja za uspehom. Išli smo utakmicu za utakmicom, rasli i došla je i medalja. Odigrali smo jako dobreo i protiv Nemačke i protiv Švedske. Na terenu smo bili svesni da smo bolji, želeli smo medalju.

Upitani kave su želje za nastavak karijere, odgovorili ste po povratku iz Portugalije – da budem bolji čovek.

- To je suština svega. Da budem nekome uzor po igri, ponašanju, svemu.

U Kozarskoj Dubici su Vas dočekali vatrometom:

- To je jako mali grad sa mnogo mladih talenotvanih sportista koji osvajaju državna prvenstva u Republici Srpskoj i BiH. Muški i ženski klub su mi napravili fenomenalan doček. Iznenadili su me. To su sve momci sa kojima sam igrao.

Šta se promenilo od te medalje?

- Klub, moj način razmišljanja prema rukometu, drugačije igram, razumem malo više igru, imam veće iskustvo. Mnogo znači. Deo toga sam dobio i u rukometnoj školi u Ljubuškom gde sam sa 16 godina igrao za seniorski tim – objašnjava Kos.

Luka Rogan, okretni pivotmen, novosadske Vojvodine jedan je od trojice juniora koji su se našli na širem spisku Tonija Đerone za Svetsko prvenstvo.

Stameni Novosađanin je čak odradio i prvi deo završnih priprema, a kao nagradu za dobre igre na juniorskom šampionatu u Portugaliji, osvojenu medalju, dobio je i poziv za seniorski tim u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, protiv Finske i Slovačke.

Sjajna godina u kojoj je osvojio titulu šampiona Srbije sa Vojvodinom, preko medalje, do mesta među Orlovima:

- Od titule sa Vojvodinom je krenulo sve lepo što se događalo ove godine. U Portugaliju nismo otišli sa prevelikim očekivanjima, ali dogodilo se da smo osvojili bronzanu medalju, što je svakako veliki uspeh. Sad, kad je već prošlo neko vreme mogu da kažem i da smo mogli do zlatne medalje jer smo dobro igrali. Ali, u polufinalu smo loše počeli i nismo uspeli da stignemo Španiju. Ipak je bilo prvo, mladi smo, nemamo iskustva u takvim utakmicama.

Šta vam je kao generaciji donela medalja?

- Samopouzdanje, svest o kvalitetu. Većina igrača koja je osvojila medalju u svojim klubovima ima minutažu i zapaženu ulogu. Inspiraciju za dalji rad...

Dodiću, Kosu i Vama i poziv u seniorsku reprezentaciju?

- Sanjali smo o tome kad smo počinjali da treniramo. Svako dete... Nama se dogodilo brzo, debitovali smo u Novom Sadu...

Vašem rodnom gradu, kakve su bile emocije?

- Neopisiv osećaj, roditelji, drugovi, rodbina, kumovi, svi su bili na tribinama... Kad sam postigao gol i video kako se svi raduju na tribinama došlo mi je bilo da zaplačem od sreće. Normalno je, imao sam malo tremu, ali uspeo sam da sve savladam i odigram utakmicu – priča ovaj momak, inače student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, a rukomet je počeo da trenira za Srbiju medaljne 2012. kad su Orlovi bili vicešampioni Evrope.

U Vojvodini već ima ozbiljnu minutažu, a „pitomac” je RK Rastimo...

- Otac se bavio rukometom, a gledajući Evropsko prvenstvo sam prelomio da će to biti rukomet, potom sam došao u Vojvodinu, gde sam radio sa Aleksandrom Tunguzom, potom i Draganom Kukićem...

Želje u Novoj godini?

- Da osvojimo medalju na juniorskom Svetskom prvenstvu u junu i sa vojvodinom može i prvenstvo i EHF kup....