Партизан може да буде задовољан приказаном игром у другом делу сезоне. Црно-бели су одавно обезбедили пласман у плеј-оф, док у СЕХА лиги бележе солидне резултате, али ће у четвртфиналу одмерити снаге са Веспремом.
Урош Којадиновић је један од младих играча тима из Хумске који је заблистао ове сезоне, о његовим головима се увелико прича, а нема сумње да ће после ове сезоне многи велики клубови из иностранства бити заинтересовани за његове услуге.
Момак из Суботице је од малих ногу заволео спорт, играо је фудбал и тенис, али је љубав према рукомету била победила све. Овим спортом је почео да се бави у родном граду, а са 22 године постао је кључни играч Партизана, док је летос са јуниорском репрезентацијом Србије освојио бронзану медаљу на Медитеранским играма.
Почели сте да се бавите рукометом са тринаест година, али то Вам није био први избор?
- Случајно сам дошао на овај спорт. Мој рођак је гледао рукомет и позвао ме да погледам са њим неколико мечева. Одлучио смо да одем на тренинг и одмах ми се допало. Упоредо сам тренирао и тенис, а пре тога и фудбал, па сам морао да се одлучим где желим да наставим. Рукомет ми је изгледао динамичније и занимљивије, па је одлука била логична.
Да ли можете да опишете рукометни пут од Суботице до Партизана?
- Прво сам ишао у Шарановићеву школу рукомета. Ту сам тренирао до 16. године када сам прешао у Спартак Војпут. Баш те сезоне клуб је учествовао у СЕХА лиги, али нажалост нисам имао прилику да одиграм ниједан меч. После сам дошао у Партизан, ово ми је друга сезона овде и заиста уживам у овом клубу. Ушли смо у серију добрих резултата у домаћем првенству, СЕХА лиги и наравно у домаћем купу. На добром смо путу и имамо највише могуће циљеве и амбиције ове сезоне, желимо да освојимо све у Србији.
На почетку каријере више сте играли на позицији десног бека, а сада покривате и десно крило?
- У суштини сам десно крило, али могу да се снађем и на беку и ту позицију више волим. Мислим да на тај начин више учествујем у игри, пре свега у смислу организације напада, па је некако то моја прва љубав.
Да ли више волите да играте напад или одбрану?
- Нисам превише висок, па се више ослањам на продоре, финте и асистенције. Мислим да играм модеран рукомет који није препуштен неким ударцима ван девет метара, већ се све своди на кретање, бројање и бацање у простор. Више волим да играм одбрану јер верујем да се трофеји освајају добром одбраном. У нападу увек један или два појединца могу да постигну гол, док у одбрани цео тим мора да буде компактан и да дише као један.
Са јуниорском репрезентацијом сте освојили бронзану медаљу на Медитеранским играма у Орану?
- То је био мој први сусрет са тренером Тонијем Ђероном. Отишли смо у Оран са младом екипом, а на турниру је било доста добрих екипа као што су Тунис, Алжир, Шпанија, Македонија и Египат. Тај период преко лета ми је много помогао јер смо радили на неким детаљима са којим се нисам сусретао раније.
Где видите себе за пет година?
- Волео бих да будем део репрезентације Србије. Играње за репрезентацију, осим што је ствар престижа, то је нешто најлепше што сваки спортиста може да доживи. Моја највећа амбиција је да освојим медаљу са репрезентацијом и надам се да ћу некада успети. Када је у питању клупски ниво, волео бих да наставим каријеру у немачкој или француској лиги – закључио је Урош Којадиновић.
НЕМАМ ИДОЛЕ, ВОЛИМ ИГРАЧЕ СА СТИЛОМ
Да ли имате узоре?
- Имао сам га кад сам био млађи. То су били играчи као што су Лук Абало, Ким Андерсон, Ивано Балић и Никола Карабатић. Тренутно имам рукометаше чији стил игре јако волим, али ја на то гледам више са професионалне и конструктивне тачке гледишта него из навијачке. Ти играчи су Дика Мем и Матијас Гидсел, а када су у питању десни бекови, издвојио бих Блажа Јанца и Богдана Радивојевића.
НЕМАМ СА КИМ ДА ИГРАМ ТЕНИС
Када нисте у сали за игру, шта радите у слободно време?
- Пре него што сам дошао у Београд, играо сам тенис, али сам га сада занемарио јер немам са ким да играм. У суштини, у Београду имате пуно опција. Волим да шетам са пријатељима, одем негде на пиће, а када је лепо време, често одем на Саву или Дунав. Волим да идем са саиграчима у играоницу и играм игрице. Такође, када имамо густ распоред, покушавам да се опустим уз филм или серију код куће.
ПОКАЗАЛИ СЛАБОСТИ ПРОТИВ ТАТРАНА
Победили сте Татран голом у последњој секунди?
- Татран је дао све од себе, ми смо већину времена смо јурили резултат, али нисмо одустајали. Преокренули смо меч, чак смо имали и предност која је у једном тренутку могла да нам обезбеди прво место, али је, нажалост, нешто недостајало у игри. Морамо да размислимо о томе, примили смо превише голова.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.