Desni bek Parnog valjka: Gladni smo trofeja

Partizan može da bude zadovoljan prikazanom igrom u drugom delu sezone. Crno-beli su odavno obezbedili plasman u plej-of, dok u SEHA ligi beleže solidne rezultate, ali će u četvrtfinalu odmeriti snage sa Vespremom.

Uroš Kojadinović je jedan od mladih igrača tima iz Humske koji je zablistao ove sezone, o njegovim golovima se uveliko priča, a nema sumnje da će posle ove sezone mnogi veliki klubovi iz inostranstva biti zainteresovani za njegove usluge.

Momak iz Subotice je od malih nogu zavoleo sport, igrao je fudbal i tenis, ali je ljubav prema rukometu bila pobedila sve. Ovim sportom je počeo da se bavi u rodnom gradu, a sa 22 godine postao je ključni igrač Partizana, dok je letos sa juniorskom reprezentacijom Srbije osvojio bronzanu medalju na Mediteranskim igrama.

Počeli ste da se bavite rukometom sa trinaest godina, ali to Vam nije bio prvi izbor?

- Slučajno sam došao na ovaj sport. Moj rođak je gledao rukomet i pozvao me da pogledam sa njim nekoliko mečeva. Odlučio smo da odem na trening i odmah mi se dopalo. Uporedo sam trenirao i tenis, a pre toga i fudbal, pa sam morao da se odlučim gde želim da nastavim. Rukomet mi je izgledao dinamičnije i zanimljivije, pa je odluka bila logična.

Da li možete da opišete rukometni put od Subotice do Partizana?

- Prvo sam išao u Šaranovićevu školu rukometa. Tu sam trenirao do 16. godine kada sam prešao u Spartak Vojput. Baš te sezone klub je učestvovao u SEHA ligi, ali nažalost nisam imao priliku da odigram nijedan meč. Posle sam došao u Partizan, ovo mi je druga sezona ovde i zaista uživam u ovom klubu. Ušli smo u seriju dobrih rezultata u domaćem prvenstvu, SEHA ligi i naravno u domaćem kupu. Na dobrom smo putu i imamo najviše moguće ciljeve i ambicije ove sezone, želimo da osvojimo sve u Srbiji.

Na početku karijere više ste igrali na poziciji desnog beka, a sada pokrivate i desno krilo?

- U suštini sam desno krilo, ali mogu da se snađem i na beku i tu poziciju više volim. Mislim da na taj način više učestvujem u igri, pre svega u smislu organizacije napada, pa je nekako to moja prva ljubav.

Da li više volite da igrate napad ili odbranu?

- Nisam previše visok, pa se više oslanjam na prodore, finte i asistencije. Mislim da igram moderan rukomet koji nije prepušten nekim udarcima van devet metara, već se sve svodi na kretanje, brojanje i bacanje u prostor. Više volim da igram odbranu jer verujem da se trofeji osvajaju dobrom odbranom. U napadu uvek jedan ili dva pojedinca mogu da postignu gol, dok u odbrani ceo tim mora da bude kompaktan i da diše kao jedan.

Sa juniorskom reprezentacijom ste osvojili bronzanu medalju na Mediteranskim igrama u Oranu?

- To je bio moj prvi susret sa trenerom Tonijem Đeronom. Otišli smo u Oran sa mladom ekipom, a na turniru je bilo dosta dobrih ekipa kao što su Tunis, Alžir, Španija, Makedonija i Egipat. Taj period preko leta mi je mnogo pomogao jer smo radili na nekim detaljima sa kojim se nisam susretao ranije.

Gde vidite sebe za pet godina?

- Voleo bih da budem deo reprezentacije Srbije. Igranje za reprezentaciju, osim što je stvar prestiža, to je nešto najlepše što svaki sportista može da doživi. Moja najveća ambicija je da osvojim medalju sa reprezentacijom i nadam se da ću nekada uspeti. Kada je u pitanju klupski nivo, voleo bih da nastavim karijeru u nemačkoj ili francuskoj ligi – zaključio je Uroš Kojadinović.