Освајањем сребрне медање, Виктор Немеш (до 77) остварио је највећи успех српских репрезентативаца на ЕП у Загребу. Поражен је у финалу од Јермена Малкаса Амојана 5:4, при вођству 4:1, у финишу, седам секунди пре краја меча.
- Имао сам осећај да ће скочити на мене и хтео сам да га цимнем, пао сам у његова „четири бода“. Погледаћу снимак. Нисам тужан, ово је спорт и дешавају се овакве ствари, имао сам предност, све време био доминантан и из очаја Амојан је скочио на мене, оборио и победио.Али, срећан сам и задовољан.
Договор за интервју је договорен за дан после освајања медаље. Међутим, већ у раним јутарњим сатима, стигла је СМС порука од Виктора да је спреман за причу.
- Нисам могао да спавам, сан није хтео на очи, а нисам гледао ни снимак меча. Учинићу то наредних дана.
Они који вас прате на великим такмичењима, кажу да никад нисте боље рвали?
- Имали смо проверу на турниру у Данској, где сам освојио прво место и осетио да могу до медаље у Загребу. Кад сам освајао предходна одличја, увек сам на турнирској провери пред велико такмичење био први. Јесте, било је рвање на високом нивоу и може се поредити са Светским првенством из Париза 2017, кад сам био први и на Европским годину касније у Каспијску, где сам био други.
Да ли је постојао притисак, „велику“ медаљу нисте освојили од Европског шампионата у Букурешту 2019, кад сте били трећи?
- Био сам изузетно припремљен и фокусиран и нисам осећао никакав притисак. Уживао сам у сваком мечу и дошао сам на Европско да радим оно што волим и да у томе уживам. Важније од свега је да сам се попео на трон где су најбољи и да сам поново на победничком путу. Најавио сам у „Журналу” да ће у Загребу прекинути пост освајања одличја. Ово ми је треће сребро са Европског, биће још шанси за злато.
Осмех је присутан на вашем лицу, а чини се да су навијачи тужни?
- Чули су се у Загребачкој „Арени“, бодрили су све нас и хвала и у име другова. Честитали су ми, добио сам и доста порука. Срећан сам и због једне дивне вести из породице. Старијем брату Даниелу, који живи и ради у Сегедину, родио се син после финала. Зваће се Ендре, а има старијег брата Петера. Мате, мој брат близанац, има ћеркицу Миу и сина Бенета. Четвороструки сам срећни стриц. Иначе и Даниел је, кратак период, био рвач.
Је ли Ваш отац Тибор гледао тв пренос финала?
- Раније је мање гледао, није могао да издржи, па би налазио неку занимацију, а мама Пирош би му сваки час јављала како тече борба. Сад је гледао, разговарали смо. Њима је теже гледати, него мени да рвам.
Следи Светско првенство у Београду?
- Не, сад је одмор у плану. У погону смо од 9. јануара и треба да предахнемо и да одморни уђемо у припреме за Светско. С девојком Тамаром бићу у Истанбулу, рекао сам то Јунусу Басару, турском репрезентативцу, који је освојио бронзу и позвао ме на дружење. Дуго се познајемо и добри смо. После ћу наставити да тренирам, као пред ово Европско првенство. За мене је најважније да будем здрав. А, циљ се зна, да у Београду изборим норму за Олимпијске игре у Паризу.
Прешли сте да живите у Кањижи?
- Девојка Тамара је из Кањиже. Изнајмили смо стан. Имамо кућног љубимца, пса, зове се Машни, из расе Бишона. Лепо нам је, велика смо подршка једно другом.
Шта бисте рекли за крај разговора?
- Ако мислите на финале и Европски шампионат, знате за изреку: „Шо Бог узме, Бог и врати”.
РЕЧ О ТРЕНЕРУ ТРАЈКОВИЋУ
На месту првог тренера изабраног тима, на званичном такмичењу дебитовао је Војислав Трајковић.
- Имам 30 година и у рвању сам од пете. Знам шта треба у рвању да радим, технички сам потокован, а са Војом сам годинама и одлично ме познаје и изван струњаче. Он ми је огромна подршка и доста радимо на психолошкој стабилности пред мечеве и договарамо тактику. Не прави притисак, опушта и нема пуно разговора, управо због тога што ме познаје. Све је кратко, конкретно, јасно и прецизно. Све што смо се договорили, спровео сам. Чујем његове савете током борбе, са стране се добро види - рекао је Виктор.
ШАМПИОНЕ: ГЛАВУ ГОРЕ
Некадашњи српски шампиони пратили су преко друштвених мрежа мечеве српских бораца, а после Немешевог пораза у финалу. Огласио се и олимпијски шампион из Монтреала (1976), Момир Петковић:
- Ово је било најбоље Викторово рвање што сам гледао. Свака част шампионе, главу горе, Олимпијске игре су близу.
Кад смо то пренели Виктору, осмехнуо се.
- Знам, били смо преко „фејса” у контакту. Хвала му и преко „Журнала”.
СРБИЈА ШЕСТА У ГРЧКО - РИМСКОМ
У рвању грчко - римским стилом Србија је освојила сребрну и две бронзане медаље и заузела шесто место, иза велесила, Турске, Азербејџана и Грузије.
- Лане смо на Европском шампионату у Будимпешти били десети. Ово је огроман помак. Дошли смо да освојимо медаљу и наставимо низ, а урадили далеко више. Немеш и Каџаја су се вратили на победничко постоље после четири сушне сезоне и то је и највећи успех, уз јасну поруку да смо у Георгију Тибилову добили будућег шампиона - прокоментарисао је селектор Милорад Докманац.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
