Георгиј Тибилов (до 60кг) дебитовао је у српском дресу на Европском првенству у рвању грчко - римским стилом. Освојио је бронзану медаљу, а мало је требало да се бори за најсјајније одличје.
По доласку са ЕП у Загребу чекао га је српски пасош и лична карта са боравиштем у Зрењанину.
У уторак је у друштву тренера Војислава Трајковића и Душана Попетруа, из омладинског погона, обележио 23. рођендан.
- Хтео сам да освојим злато, био сам велики оптимиста, хвала Богу што је испало и овако - почео је разговор Тибулов. - Исправићу грешке и освојити злато на следећем такмичењу.
Следеће је Светско првенство у Београду?
- Циљ ми је да испуним норму за Олимпијске игре у Паризу, али ћу напасти прво место. Знам да ће да буде тешко, а бићу спреман да се борим до крајњих граница.
У Загребу сте од првог меча против Украјинца Петрика кренули силовито?
- Имао сам много тешке и поштовања вредне противнике. Украјинац и остали били су физички одлично припремљени и сви искуснији од мене. После Петрика, победио сам Пољака Трача, па Абуладзеа из Грузије. Ко прати рвање, зна о каквим се рвачима ради.
Молдавац Виктор Чобану победио вас је у полуфиналу, а у мечу за бронзу, декласирали сте Турчина Кемела Карама?
- Чобану је био је светски првак, а изгубио сам због грешке. Све ривале сам износио на руб струњаче и бацао за четири поена, хтео сам то и са њим, нисам успео и он је то искористио. У мечу за бронзу дао сам све од себе. Карам је двостурки првак Европе, далеко искуснији. Наметнуо сам жесток темпо. У финишу ме замолио да станем. Био је неколико пута на коленима.
Добили сте српски пасош и личну карту, појасните како сте се обрели у српском тиму?
- Рођен сам у Владикавказу, то је у Осетији. Удаљен је 40 км од границе с Грузијом, 200 од Тбилисија, а 1.800 од Москве. Ми из Осетије смо Кавкасци, а то су борци без страха. Из моје области је много добрих рвача и боре се, као и ја, за друге земље. Хетик Цобалов је мој земљак, такође и боксер, бивши првак света Мурат Гасјев. Он је добар са председником Боксерког савеза (Ненад Боровчанин - прим. аут.). Он ми је причао о Србији и рекао да су људи веома добри. Потом сам причао са Зуром Датунашвилијем, па сам дошао до контакта са тренером Војом Трајковићем, и на крају све завршио с председником Савеза Жељком Трајковићем.
У вама из РСС виде шампиона?
- Прво морам да захвалим Србији, осећам се као код куће и то је веома важно. Хвала свима, Жељку, тренерима Воји и Срђану у репрезентацији, Ђорђу и Душану у Пролетеру. Хвала канцеларији Савеза са којима сам у контакту и све што ми треба, имам на длану. Хвала друговима из тима који су ме прихватили као брата. Захвалан сам новом дому на пријему и начину како сам прихваћен и једино могу да узвратим медаљама.
Као члан Пролетера у суботу учествујете на првенству Србије?
- То ће ми бити први мечеви за клуб. Желим да будем првак Србије. У Зрењанину ми је много лепо. Пролетер је добро организован и сви су ми на услузи. Рвање је свуда рвање, нема разлике у тренинзима, само што сам у Русији, што је разумљиво, имао више спаринг партнера. Биће и овде, веома брзо, на истом нивоу. Брзо сам се навикао на захтеве тренера Воје Трајковића. Помаже ми и мимо струњаче - закључио је Георгиј Тибилов.
МАМИ НАГРАДА
Тибилов је прву медаљу за Србију освојио у олимпијској категорији и од државе му следи награда.
- Награда иде у руке маме Изабеле, хоћу да помогнем њој и сестри Тамари, која је старија десет година. Њима сам посветио прву сениорску медаљу. Звао сам их, пресрећне су због успеха и убрзо ћемо се видети. После првенства Србије, тренер Воја ми је рекао да могу да идем за Владикавказ да се одморим.
ВЛАСОВ МУ ЧЕСТИТАО
Нови члан српског тима био је јуниорски првак Европе и трећи на планети 2019. За сениорску бронзу добио је много честитки од светских и олимпијских шампиона. Преко друштвених мрежа поздравили су га Марањан, Чаквадзе, Салказанов, Саркасјан...
- Роман Власов, који ме је подржавао од првог дана, послао ми је СМС поруку подршке, млађи сам, али смо пријатељи.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.