Mladi Rus debitovao za Orlove

Georgij Tibilov (do 60kg) debitovao je u srpskom dresu na Evropskom prvenstvu u rvanju grčko - rimskim stilom. Osvojio je bronzanu medalju, a malo je trebalo da se bori za najsjajnije odličje.

Po dolasku sa EP u Zagrebu čekao ga je srpski pasoš i lična karta sa boravištem u Zrenjaninu.

U utorak je u društvu trenera Vojislava Trajkovića i Dušana Popetrua, iz omladinskog pogona, obeležio 23. rođendan.

- Hteo sam da osvojim zlato, bio sam veliki optimista, hvala Bogu što je ispalo i ovako - počeo je razgovor Tibulov. - Ispraviću greške i osvojiti zlato na sledećem takmičenju.

Sledeće je Svetsko prvenstvo u Beogradu?

- Cilj mi je da ispunim normu za Olimpijske igre u Parizu, ali ću napasti prvo mesto. Znam da će da bude teško, a biću spreman da se borim do krajnjih granica.

U Zagrebu ste od prvog meča protiv Ukrajinca Petrika krenuli silovito?

- Imao sam mnogo teške i poštovanja vredne protivnike. Ukrajinac i ostali bili su fizički odlično pripremljeni i svi iskusniji od mene. Posle Petrika, pobedio sam Poljaka Trača, pa Abuladzea iz Gruzije. Ko prati rvanje, zna o kakvim se rvačima radi.

Moldavac Viktor Čobanu pobedio vas je u polufinalu, a u meču za bronzu, deklasirali ste Turčina Kemela Karama?

- Čobanu je bio je svetski prvak, a izgubio sam zbog greške. Sve rivale sam iznosio na rub strunjače i bacao za četiri poena, hteo sam to i sa njim, nisam uspeo i on je to iskoristio. U meču za bronzu dao sam sve od sebe. Karam je dvosturki prvak Evrope, daleko iskusniji. Nametnuo sam žestok tempo. U finišu me zamolio da stanem. Bio je nekoliko puta na kolenima.

Dobili ste srpski pasoš i ličnu kartu, pojasnite kako ste se obreli u srpskom timu?

- Rođen sam u Vladikavkazu, to je u Osetiji. Udaljen je 40 km od granice s Gruzijom, 200 od Tbilisija, a 1.800 od Moskve. Mi iz Osetije smo Kavkasci, a to su borci bez straha. Iz moje oblasti je mnogo dobrih rvača i bore se, kao i ja, za druge zemlje. Hetik Cobalov je moj zemljak, takođe i bokser, bivši prvak sveta Murat Gasjev. On je dobar sa predsednikom Bokserkog saveza (Nenad Borovčanin - prim. aut.). On mi je pričao o Srbiji i rekao da su ljudi veoma dobri. Potom sam pričao sa Zurom Datunašvilijem, pa sam došao do kontakta sa trenerom Vojom Trajkovićem, i na kraju sve završio s predsednikom Saveza Željkom Trajkovićem.

U vama iz RSS vide šampiona?

- Prvo moram da zahvalim Srbiji, osećam se kao kod kuće i to je veoma važno. Hvala svima, Željku, trenerima Voji i Srđanu u reprezentaciji, Đorđu i Dušanu u Proleteru. Hvala kancelariji Saveza sa kojima sam u kontaktu i sve što mi treba, imam na dlanu. Hvala drugovima iz tima koji su me prihvatili kao brata. Zahvalan sam novom domu na prijemu i načinu kako sam prihvaćen i jedino mogu da uzvratim medaljama.

Kao član Proletera u subotu učestvujete na prvenstvu Srbije?

- To će mi biti prvi mečevi za klub. Želim da budem prvak Srbije. U Zrenjaninu mi je mnogo lepo. Proleter je dobro organizovan i svi su mi na usluzi. Rvanje je svuda rvanje, nema razlike u treninzima, samo što sam u Rusiji, što je razumljivo, imao više sparing partnera. Biće i ovde, veoma brzo, na istom nivou. Brzo sam se navikao na zahteve trenera Voje Trajkovića. Pomaže mi i mimo strunjače - zaključio je Georgij Tibilov.