VREMEPLOV – Ognjenović: Pamtiću dok sam živ 108. večiti derbi

Perica Ognjenović najavljivan je kao moguća „Zvezdina zvezda” i pokazao je svu raskoš talenta u dresu našeg najtrofejnijeg kluba. Međutim, po odlasku u Real nastale su nevolje. Javnost je tražila da pokaže koliko zna, a povreda petog pršljena donosila je jake bolove, na kraju znatno umanjila Pericinu slavu. Ipak, igrao je u više klubova, pristojno zaradio za budućnost porodice, a danas se bavi trenerskim pozivom.

Rođen je u Smederevskoj Palanci je 24. februara 1977. Prve fudbalske korake načinio je u Mladost Goši, a senior je postao sa 16 godina. Sa 17 godina prešao je u Crvenu zvezdu. U prvoj sezoni osvojio je duplu krunu, u timu sa Zvonkom Milojevićem, Darkom Kovačevićem, Dejanom Rambom Petkovićem, Nebojšom Krupnikovićem...

- Crvena zvezda je bila klub za koji sam navijao od malih nogu. Dosanjao sam snove dolaskom u klub koji toliko volim. Zadovoljstvo je bilo raditi sa trenerom Ljupkom Petrovićem koji je ranije ostvario najveći uspeh, postao šampion Evrope. To mi je bila čast i zadovoljstvo - priznaje Ognjenović.

Trijumfi protiv Hartsa i Kajzerslauterna u Kupu pobednika kupova i muška igra protiv velike Barselone, u sezoni 1996/97. govorili su da u Zvezdi ima potencijala i pojedinaca koji mogu daleko dogurati.

- U tom trenutku smo pružali blistave partije kako u domaćem šampionatu tako i na međunarodnoj sceni. Zvezdin stil igre su ljudi voleli, bio je dopadljiv za gledaoce. Pružali smo takve igre da nisu moglo ostati neprimećeni mladi igrače koji su kvalitetni i izuzetno voljni da pokažu koliko mogu. To nije promaklo velikim evropskim i svetskim kolektivima, svako je bacio oko na svog aduta.

Na Krstovdan, 27. septembra 1997. odigran je 108. večiti derbi. Zvezda ga je dobila sa 2:0, a Perica je bio dvostruki strelac i junak velike pobede. Danas voli da kaže da mu je to jedna od najdražih utakmica u karijeri.

- Večiti derbi obeležava karijeru svakog igrača. Kad se tako nešto lepo dogodi ne možemo da budemo skromni. Ta utakmica mi je posebno u srcu. Pamtiću je dok sam živ.

Došao je i 110. okršaj večitih, njegov gol i sigurna pobeda Zvezde od 4:0. Veliki razlozi za silna radovanja.

- Jasno! Ta dva meča ne bi bila moguće da nismo imali  dobar tim. Moji golovi zasluga su cele ekipe. Bez vrhunskih deset na terenu ne bih ni ja mogao ništa da učinim. Ne treba zaboraviti da je Partizan uvek imao dobar tim i stalnu motivaciju kad igra protiv Crvene zvezde.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU