Репрезентативка у стрељаштву Ивана Максимовић Анђушић оценила је да ватрено оружје није за децу и запитала се зашто је дете од 13 године вежбало на ватреном оружју.
Србија је у тродневној жалости због масовног убиства јутра трећег маја у ком је страдало осморо деце и радник обезбеђења у београдској ОШ "Владислав Рибникар", чији је виновник био тринаестогодишњи ђак.
Још шесторо ученика и наставница су повређени, а нападач је ухапшен.
- Мучни дани, мучни тренинзи... Земља се окреће, живот се наставља, али сваки метак који опалим ствара мучнину у стомаку. Зашто је дете од 13 година вежбало на ватреном оружју? Зашто је дете имало приступ татином пиштољу? Увек сам мислила да моја мама греши што крије делове татиног пиштоља по стану, још на различитим местима, да нико не зна где, јер шта ако уђе провалник, а ти се не можеш одбранити? - навела је српска репрезентативка, која је 2012. на Олимпијским играма у Лондону освојила сребрну медаљу.
Истакла је да ватрено оружје није за децу.
- Стрељаштвом се деца почињу бавити у том периоду, али искључиво у стрељанама, где се гађа ваздушним оружјем и увек уз надзор тренера и прикладну обуку. Иако бих волела да моја деца упознају стрељаштво, можда да се и баве њим, за све постоји време и место и оружје прикладно годинама. Чак и ако дете показује склоност ка овом спорту, а нема довољно година... - додала је Ивана Максимовић Анђушић.
- Ту су пушке на гумене метке, пушке на ласере и тако даље. Деца су наше огледало, деца стичу хобије гледајући нас или оно што им понудимо. То нека нам је увек на памети, као и да је одгој и сигурност деце у нашим рукама - закључила је Максимовић Анђушић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
