Reprezentativka u streljaštvu Ivana Maksimović Anđušić ocenila je da vatreno oružje nije za decu i zapitala se zašto je dete od 13 godine vežbalo na vatrenom oružju.
Srbija je u trodnevnoj žalosti zbog masovnog ubistva jutra trećeg maja u kom je stradalo osmoro dece i radnik obezbeđenja u beogradskoj OŠ "Vladislav Ribnikar", čiji je vinovnik bio trinaestogodišnji đak.
Još šestoro učenika i nastavnica su povređeni, a napadač je uhapšen.
- Mučni dani, mučni treninzi... Zemlja se okreće, život se nastavlja, ali svaki metak koji opalim stvara mučninu u stomaku. Zašto je dete od 13 godina vežbalo na vatrenom oružju? Zašto je dete imalo pristup tatinom pištolju? Uvek sam mislila da moja mama greši što krije delove tatinog pištolja po stanu, još na različitim mestima, da niko ne zna gde, jer šta ako uđe provalnik, a ti se ne možeš odbraniti? - navela je srpska reprezentativka, koja je 2012. na Olimpijskim igrama u Londonu osvojila srebrnu medalju.
Istakla je da vatreno oružje nije za decu.
- Streljaštvom se deca počinju baviti u tom periodu, ali isključivo u streljanama, gde se gađa vazdušnim oružjem i uvek uz nadzor trenera i prikladnu obuku. Iako bih volela da moja deca upoznaju streljaštvo, možda da se i bave njim, za sve postoji vreme i mesto i oružje prikladno godinama. Čak i ako dete pokazuje sklonost ka ovom sportu, a nema dovoljno godina... - dodala je Ivana Maksimović Anđušić.
- Tu su puške na gumene metke, puške na lasere i tako dalje. Deca su naše ogledalo, deca stiču hobije gledajući nas ili ono što im ponudimo. To neka nam je uvek na pameti, kao i da je odgoj i sigurnost dece u našim rukama - zaključila je Maksimović Anđušić.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
