У Зрењанину се окупила најтрофејнија генерација Пролетер Нафтагаса која је освојила две шампионске титуле и играла чувено финале Купа Европских шампиона против Барселоне. Играчи Растко Стефановић, Горан Арсенић, Драган Кукић, Стево Никочевић, Златко Чаушевић, Зоран Томић, Никола Аџић, Драган Врговић, Владан Видић, Дамир Радончић, били су присутни, уз њих тренер Момир Рнић, тадашњи председник клуба Драган Баста, чланови УО Владимир Рибар и Веселин Сувочарев, др Добривоје Мартинов, физиотерапеути Душан Станишић и Синиша Лазић.
Изостали су Саша Бабић, којег је „ухватила“ корона, Блажо Лисичић који живи у Подгорици и Шандор Бајус који је у Сегедину. Због дана жалости окупљање је одложено за недељу дана и Блажо и „Баки” су били спречени да дођу.
Легендарни асови са тренером Рнићем, пре свечаности у зрењанинској Градској кући, у којој су били гости градоначелника Симе Салапуре, обишли су хумке некадашњих саиграча, капитена Јове Славковића, Жељка Ђурђића и Жељка Бјелице и положили цвеће.
У прелепој Барокној сали, међу гостима су били генерални секретари РСС и РСВ, Светозар Станковић и Рајко Продановић, генерална секретарка СС Зрењанина Вукица Ђапић – Атанацковић...
-У светлу предходних трагичних догађаја у нашој земљи, потребно је да још више говоримо о значају спорта, спортских величина, о васпитању и образовању долазећих нараштаја. Овај скуп и подсећање, један су од начина да се одупремо негативним изазовима модерног доба. Не знам колико ћемо бити успешни, јесте то тешко, али вреди покушавати, баш као што је то радио Пролетер Нафтгаса пре три деценије, када је из једног малог града, у европским оквирима, стигао до великог резултата – рекао је градоначелник Салапура и додао да је данас тешко напунити спортску дворану, а да је тада на утакмицама Пролетер Нафтагаса било више од пет хиљада гледалаца и да инсистира на неговању културе сећања на важне догађаје, легендарне спортске асове, јер одатле може да се црпи снага и инспирација за оне који долазе.
Драган Баста чувени председник клуба и визионар шампионског пута, казао је да су постојала два тима, онај на терену и други изван њега, који је обезбеђивао услове да све функционише како треба. Обраћајући се легендарним асовима истакао је да њихова борба на терену, „кад сте гинули један за другог”, била борба за клуб и његове многобројне присталице и да је заједништво била врлина која их је красила.
Чапе Рнић је један од најмлађих, ако не и најмлађи тренер у Европи који је предводио екипу у финалу КЕШ.
-Ово је историја клуба, спорта и града Зрењанина, спортски успех који бих волео да буде надмашен. Не треба живети у прошлости, међутим, ко нема прошлост, тај нема ни будућност – нагласио је Рнић.
Градоначелнику Салапури, садашњи председник Пролетера, Милан Милошевић, предао је велику плакету у виду слике екипе која је играла финале КЕШ, а Баста је плакете уручио директору музеја Синиши Оњину и председнику клуба Милошевићу. Потом су Салапура и Баста, свим играчима, тренеру Рнићу и физиотерапеутима Станишићу и Лазићу, предали плакете. Постхумно су додењене играчима Славковићу, Ђурђићу и Бјелици, а примили су их чланови породица.
Све време свечаности „вртео” се филм са најзанимљивијим детаљима са мечева из Зрењанина и Барселоне. Кад су отишли у ресторан Камел, лоциран поред Медисона у којем су играли и где су се хранили током играчке каријере, дочекали су их тамбураши...
ТЕШКО И МИМО ТЕРЕНА
Евоциране су многобројне успомене и констатовало се да у походу кроз КЕШ није било тешко само на терену, већ и изван њега. У осмини финала, на реваншу против Погона у Пољској (10. новембар), путовало се чартер летом, војним авионом и због магле, после меча, није се могло назад. Ноћило се на војном аеродрому, пошто се прошла пасошка контрола у простору који је био ограђен, без грејања, хране и воде. Сутрадан се слетело у Загреб, па аутобусом до Зрењанина....
На пут Стеауи у Букурешт 15. фебруара, путовало се аутобусом, а мећава је завејала пут. Играчи су, у неколико наврата, гурали аутобус, мењали патике и чарапе да се осуше и стигли на касну вечеру у незагрејан хотел, а утакмица се играла ујутру у 10 часова...
Полуфинале се играло против Динама из Астрахана и Руси су били домаћини на Канарским острвима 7. априла.
-Тежи посао нисам имао од организације пута. Требало је десет дана да све уклопимо како треба – тада је причао Драган Баста.
ОДБИЛИ 200.000 МАРАКА
„Журнал“ је 19. априла 1991. објавио изјаву Гојка Ивановића, потпредседника Пролетер Нафтагаса, да су звали из Барселоне неколико пута, нудећи „бланко” чекове да се игра један меч, у Барселони.
- Барсу смо одбили због навијача. Они су светиња клуба и никада нам не би опростили да играмо само у Барселони. Помогли су да дођемо до титуле и финала Купа шампиона, зар да их сад изневеримо – тада је за наш лист казао Ивановић, а незванично се говорило да се радило о суми од 200.000 марака.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.