Директор Војводине после лома руке јединог десног бека: Свака утакмица у Панчеву – Сурвајвер

Војводина се пласирала у треће финале ове сезоне, али је прилику да се бори за 10. узастопну титулу у Србији скупо платила – повредама три играча.

У првој утакмици Милоша Грозданића (пуцање лигамената и кости шаке), у другој Луке Арсенића (скочни зглоб) и оне најтеже – Милана Милића (двоструки прелом руке) после грубог фаула бека Панчеваца Ивана Дистола.

На снимку старт изгледа брутално. Првотимац Панчеваца је кажњен само двоминутним искључењем, а из игре је изашао не извинивши се Милићу који је још лежао на паркету.

Све се то догодило у последњих десетак минута дуела у Панчеву које је шампион добио идентичним резултатом као и први пре неколико дана у Новом Саду (26:23).

- Тужан сам, пре свега због тог момка, Милана Милића, у питању је озбиљан лом руке – каже директор Новосађана Дарко Јевтић.

Јасно је да је за младог десног бека, нажалост, сезона завршена и то свега десетак дана пре једног од три финала, оног Купа ЕХФ, ког је тим грубим стартом лишен?

- Лекарски конзилијум ће донети одлуку да ли треба да буде оперисан... Све разумем и могу да оправдам, али тако дивљачки гурнути играча у скоку... Више ништа није битно после овога... Може то слободно и да буде лајт мотив нашег разговора. Ништа није битно...- поновио је Јевтић.

Шок после Милићеве повреде јасно још држи све у редовима шампиона, једини је десни бек, али...?

- Једноставно, тај однос који Динамо има према Војводини већ годинама је, за мене као спортисту, непојмљив.

Много грубости у оба меча, потпуно је бацило у други план било какве тактичке замисли, игру, резултатску неизвесност, коначан исход после кога се уместо голова броје рањени, а и Панчевци имају двојицу, Данила Радовића и Душка Челицу (колена), додуше не тако озбиљно пострадалих?

- Упозоравали смо да ће те две утакмице бити јако тешке, у сваком смислу, да је нама превасходни циљ да останемо здрави за финале ЕХФ купа. Резултатски циљ смо испунили, овај други, нажалост, нисмо. Нисмо успели да сачувамо момке и срце ме боли због тога.

Шта је узрок те, назовимо је, нетрпељивости ваша два клуба коју гледамо неколико сезона?

- Траје већ четири, пет година. Нама је свака утакмица у Панчеву - Сурвајвер. Јако је тешко играти тамо кад људи иду да сачувају „живу главу”. Грозданићу је поломљена рука, а да тај прекршај није санкционисан ни жутим картоном. Затим двоструки, жесток прелом руке, Милића, кажњен са два минута, а то је просто немогуће у правилима. Не треба нама тај црвени или плави картон, треба рукомету у Србији, да се према таквом начину понашања постави на прави начин. Јер, како неком младом играчу сутра да објаснимо да то није дозвољено. Ако немају спознају да такви потези нису за утакмицу, опет ћемо имати проблем за годину, две, три... Годинама радимо, „у корист своје штете”. Невероватно је како уопште и постојимо...

Јевтић је потом наставио у истом тону:

- Кад се погледају снимци утакмица које смо играли у Европи, Норвешкој, Словенији, Шведској и ове две, свима је све јасно, а видела је и цела рукометна Србија. Толико прљавштине...

Шта кажете на судијски критеријум у оба меча?

- Одлуке су и овакве и онакве. Још увек, као човек спорта и директор шампиона, желим да мислим да су то ненамерне грешке, да кажемо „у ритму утакмице”, а не тенденциозне и злонамерне. Али, кад се уради видео аналитика после сваке те утакмице запитамо се много тога. Војводина није крива што је дошла у финале ЕХФ купа, па сад не знамо кад је финале плеј-офа размишљамо да Куп играмо у августу. Коме треба Куп у то време? Дакле, милион је проблема, али зар смо ми криви због тога?!

Шта је корен тог вашег проблема да Динамом?

- Не знам... Осим вишегодишње фрустрације резултатима Војводине, тражењем начина да се неким пречицама нешто освоји, уради... Пут до спортског успеха је врло јасан – стабилан буџет, добра селекција играча, тренерског кадра и много рада. Мимо тога не може, то се показало толико пута. Првом ко нас победи на такав начин ћемо пружити руку. Али, толико увреда према нашим играчима са трибина... Ти момци то не заслужују ни резултатима, ни игром, ни понашањем. Нису то увреде навијача Динама, већ директно руководилаца, људи који воде тај клуб.

На кога мислите?

- Знате Ви јако добро... Али, нису заслужили... Ови момци не проносе ове сезоне само славу Војводине, већ и српског рукомета. Ако некоме није јасно да резултат Војводине ове године у Европи треба да буде локомотива за све клубове, ми онда немамо о чему да разговарамо.

Уследила је потом и још једна опаска:

- Не руши се шампион ударцима у главу, ломљењем руку. Кад се погледа тај део утакмице, ту је свега и свачега било, најмање рукомета. У чуду смо, како је могуће да се одиграју такве две утакмице у полуфиналу државног првенства? То је нешто што се играло пре 20 година и нема никакве везе са тенденцијама савременог рукомета, шта људи воле да гледају и због чега долазе на утакмице.

Да ли ћете се жалити, тражити казну за виновника?

- Нећемо, јер, као што сам рекао, више ништа није битно. Волео бих да се исече било која утакмица Војводине где се види и један старт наших играча на такав начин, с том намером, бруталношћу. Сигуран сам да не постоји, јер бисмо тог играча казнили сами – закључује Јевтић.