Vojvodina se plasirala u treće finale ove sezone, ali je priliku da se bori za 10. uzastopnu titulu u Srbiji skupo platila – povredama tri igrača.
U prvoj utakmici Miloša Grozdanića (pucanje ligamenata i kosti šake), u drugoj Luke Arsenića (skočni zglob) i one najteže – Milana Milića (dvostruki prelom ruke) posle grubog faula beka Pančevaca Ivana Distola.
Na snimku start izgleda brutalno. Prvotimac Pančevaca je kažnjen samo dvominutnim isključenjem, a iz igre je izašao ne izvinivši se Miliću koji je još ležao na parketu.
Sve se to dogodilo u poslednjih desetak minuta duela u Pančevu koje je šampion dobio identičnim rezultatom kao i prvi pre nekoliko dana u Novom Sadu (26:23).
- Tužan sam, pre svega zbog tog momka, Milana Milića, u pitanju je ozbiljan lom ruke – kaže direktor Novosađana Darko Jevtić.
Jasno je da je za mladog desnog beka, nažalost, sezona završena i to svega desetak dana pre jednog od tri finala, onog Kupa EHF, kog je tim grubim startom lišen?
- Lekarski konzilijum će doneti odluku da li treba da bude operisan... Sve razumem i mogu da opravdam, ali tako divljački gurnuti igrača u skoku... Više ništa nije bitno posle ovoga... Može to slobodno i da bude lajt motiv našeg razgovora. Ništa nije bitno...- ponovio je Jevtić.
Šok posle Milićeve povrede jasno još drži sve u redovima šampiona, jedini je desni bek, ali...?
- Jednostavno, taj odnos koji Dinamo ima prema Vojvodini već godinama je, za mene kao sportistu, nepojmljiv.
Mnogo grubosti u oba meča, potpuno je bacilo u drugi plan bilo kakve taktičke zamisli, igru, rezultatsku neizvesnost, konačan ishod posle koga se umesto golova broje ranjeni, a i Pančevci imaju dvojicu, Danila Radovića i Duška Čelicu (kolena), doduše ne tako ozbiljno postradalih?
- Upozoravali smo da će te dve utakmice biti jako teške, u svakom smislu, da je nama prevashodni cilj da ostanemo zdravi za finale EHF kupa. Rezultatski cilj smo ispunili, ovaj drugi, nažalost, nismo. Nismo uspeli da sačuvamo momke i srce me boli zbog toga.
Šta je uzrok te, nazovimo je, netrpeljivosti vaša dva kluba koju gledamo nekoliko sezona?
- Traje već četiri, pet godina. Nama je svaka utakmica u Pančevu - Survajver. Jako je teško igrati tamo kad ljudi idu da sačuvaju „živu glavu”. Grozdaniću je polomljena ruka, a da taj prekršaj nije sankcionisan ni žutim kartonom. Zatim dvostruki, žestok prelom ruke, Milića, kažnjen sa dva minuta, a to je prosto nemoguće u pravilima. Ne treba nama taj crveni ili plavi karton, treba rukometu u Srbiji, da se prema takvom načinu ponašanja postavi na pravi način. Jer, kako nekom mladom igraču sutra da objasnimo da to nije dozvoljeno. Ako nemaju spoznaju da takvi potezi nisu za utakmicu, opet ćemo imati problem za godinu, dve, tri... Godinama radimo, „u korist svoje štete”. Neverovatno je kako uopšte i postojimo...
Jevtić je potom nastavio u istom tonu:
- Kad se pogledaju snimci utakmica koje smo igrali u Evropi, Norveškoj, Sloveniji, Švedskoj i ove dve, svima je sve jasno, a videla je i cela rukometna Srbija. Toliko prljavštine...
Šta kažete na sudijski kriterijum u oba meča?
- Odluke su i ovakve i onakve. Još uvek, kao čovek sporta i direktor šampiona, želim da mislim da su to nenamerne greške, da kažemo „u ritmu utakmice”, a ne tendenciozne i zlonamerne. Ali, kad se uradi video analitika posle svake te utakmice zapitamo se mnogo toga. Vojvodina nije kriva što je došla u finale EHF kupa, pa sad ne znamo kad je finale plej-ofa razmišljamo da Kup igramo u avgustu. Kome treba Kup u to vreme? Dakle, milion je problema, ali zar smo mi krivi zbog toga?!
Šta je koren tog vašeg problema da Dinamom?
- Ne znam... Osim višegodišnje frustracije rezultatima Vojvodine, traženjem načina da se nekim prečicama nešto osvoji, uradi... Put do sportskog uspeha je vrlo jasan – stabilan budžet, dobra selekcija igrača, trenerskog kadra i mnogo rada. Mimo toga ne može, to se pokazalo toliko puta. Prvom ko nas pobedi na takav način ćemo pružiti ruku. Ali, toliko uvreda prema našim igračima sa tribina... Ti momci to ne zaslužuju ni rezultatima, ni igrom, ni ponašanjem. Nisu to uvrede navijača Dinama, već direktno rukovodilaca, ljudi koji vode taj klub.
Na koga mislite?
- Znate Vi jako dobro... Ali, nisu zaslužili... Ovi momci ne pronose ove sezone samo slavu Vojvodine, već i srpskog rukometa. Ako nekome nije jasno da rezultat Vojvodine ove godine u Evropi treba da bude lokomotiva za sve klubove, mi onda nemamo o čemu da razgovaramo.
Usledila je potom i još jedna opaska:
- Ne ruši se šampion udarcima u glavu, lomljenjem ruku. Kad se pogleda taj deo utakmice, tu je svega i svačega bilo, najmanje rukometa. U čudu smo, kako je moguće da se odigraju takve dve utakmice u polufinalu državnog prvenstva? To je nešto što se igralo pre 20 godina i nema nikakve veze sa tendencijama savremenog rukometa, šta ljudi vole da gledaju i zbog čega dolaze na utakmice.
Da li ćete se žaliti, tražiti kaznu za vinovnika?
- Nećemo, jer, kao što sam rekao, više ništa nije bitno. Voleo bih da se iseče bilo koja utakmica Vojvodine gde se vidi i jedan start naših igrača na takav način, s tom namerom, brutalnošću. Siguran sam da ne postoji, jer bismo tog igrača kaznili sami – zaključuje Jevtić.
SAMO SAMI BITNI
U teškoj ste situaciji, ostali ste bez i jednog desnog beka i to deset dana pred prvu utakmicu protiv Nerba, 28. maja u 20 časova na Slanoj bari, u finalu EHF kupa?
- Ušli smo u tri finala i sad „vise” sva tri. Da li je veliki udarac za nas? Jeste. Probaćemo se izdići iznad situacije, ali evidentno da se sada sve menja. Kompozicija igre će morati da se prekombinuje, a stručni štab ima malo vremena da to uradi. A, sve je trebalo da bude u slavu srpskog rukometa, da se ponose svi, od Lige do Saveza. Neko je došao u situaciju da osvoji evropski trofej i to daje novi kvalitet i vrednost našem takmičenju, ali...
Godinama se u SEHA ligi, tako gledaju uspesi klubova članica i važno je svako dostignuće u Ligi šampiona, Ligi Evrope ili EHF kupu, ističe direktor Novosađana:
- Mi ovde smo očigledno samo sami sebi bitni, a odnosi se to na sve činioce u rukometu i to je nepromenljiva kategorija, zbog čega sam izrazito tužan – kaže Jevtić.
KOME JE U INTERESU FINALE PRED 300 GLEDALACA
Jevtić ističe još jedan detalj:
- Imao sam vrlo težak razgovor u utorak uveče sa rukovodstvom Arkus lige jer sam u tom trenutku osetio apsolutnu nemoć. Zakazujemo termine utakmica finala ne razmišljajući da li se u tom trenutku igra nešto drugo, da li je to najbolji termin za rukomet. Kome je u interesu da se finale igra pred 300 gledalaca? Da li je to promocija rukometa?
5 igrača ukupno je povređeno u dva polufinalna duela plej – ofa Vojvodine i Pančevaca, trojica u redovima šampiona i dvojica Dinama, a dva tima tek očekuju dva duela u finalu Kupa „Branislav Pokrajac”
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
