ИЗ ПРВЕ РУКЕ - Обрадовић: Артур Жорж, интелигентни шмекер

Брага је кроз каријере била драга шесторици Срба, напомене: на северозапад Португалије и у чувени Каменолом пре Уроша Рачића (2022), Лазара Росића (2016), Николе Стојиљковића (2015), Александра Миљковића (2013) и Срђана Бајчетића (1997) упловио је Срђан Обрадовић (1995), у то доба са статусом чуда од левог бека ОФК Београда!

Довољно да рођеном Београђанину у предвечерје дуела поноса историјске области Мињо и бачкотополског ТСЦ-а прилепимо атрибут јунака „како је некад било лепо” приче, не запоставивши, наравно, актуелни тренутак.

Откуд – Брага, иако су Срби „осамдесетих” и „деведесетих” били и те како присутни у Португалији?

- Те, 1995, код нас санкције, ја – 25 година, стало ми да одем у иностранство. Већина играча била је без менаџера, није их ни било као данас. Актуелне беху видео касете, на ВХС сам наснимио „хајлајтсе”, јавио се Шиља Марковић и нашао ми клуб – одмотава клупко Срђан Обрадовић, за воланом кроз крајолике западне Херцеговине, намеран да ужива у дербију Посушје – Широки Бријег.

Црвено-бели, при крају 20. века, нису били редовни у еврокуповима?

- Моја Брага – стабилан прволигаш. Последњих деценију и по – огромног напретка. После велике тројке Бенфика, Порто, Спортинг – највећа!

Каква вас сећања вежу за Португалију?

- Лепа земља, сличног нам менталитета. Задржао сам се сезону и по, до марта 1997. Каснили су с платом два, три месеца, знате – то ствара нервозу. Претпостављам: сад нема тога. Додатни проблем: кише у зимском периоду, лије по неколико дана. С друге стране: породично дружење – Љуба Воркапић, Златко Заховић и Дане Купрешанин у 30 километара удаљеном Гимараешу, Горан Чумић у Тирсенсеу. Са супругом – мало, мало па у Порту, на 45 минута вожње.

Локални дерби са Виторијом Гимараеш?

- Стандардно „вређање”, на терену мало оштрије.

Стадион није био популарни Каменолом?

- Стари, на истом месту. Знате шта ми је сметало? Трава мекана, упадаш мало дубље?! А, та киша... пљушти, да бар ромиња. Добро, можда из ове перспективе и претерујем, али... Трибине камене!

Тренер: Мануел Кажуда?

- Ух, нисмо имали добру релацију, замислите – на састанку сат времена прича, ја, у почетку без знања језика, гледам у плафон. Ко то воли?

Брага је у то доба, такође, имала добре странце: поред вас – Лино и Луизињо из Анголе, Бразилац Евандро, Швеђанин Родлунд, Холанђанин Шап, Тони са Зеленортских Острва, Хрват Младен Кароглан?

- Плус: Бо Андерсон, садашњи директор Ђургардена! Чујем се, понекад, са Карогланом, пуно ми је помогао по доласку. Живи у Загребу, иначе – из Имотског, у старој Југи играли смо један против другог, он – за Динамо из Винковаца, ја – за ОФК.

Голман је био репрезентативац Португалије Квим, својевремено члан и Бенфике?

- У то време – добар дечко, резерва. Увек насмејан, поштовања према старијима.

Интересантно: саиграч вам је био Артур Жорж, садашњи тренер?

- Чврст штопер, изузетно борбен. Играо је срцем, потурао главу где неко не би ногу. Ако треба – и лакат! Као човек – одличан, ишли смо на пиће.

Да ли се наслућивало да ће да буде тренер?

- Није причао о томе... тад. Иначе, интелигентан, прави шмекер.

Пратите ли му „рукопис”?

- Само кроз преглед, не целе утакмице. Ухвати га камера: држи линију. Свака му част, прави добре резултате.

Брага је велики фаворит против ТСЦ-а, дајете ли икакве шансе Тополчанима?

- Квалитет је на страни Браге, али... „Браво” и за ТСЦ, нарочито за прошлу сезону. Тренер ради одличан посао, има ту финог штофа. Португалци праве фину атмосферу, али... нису фанатици! Ту, неће да буде проблема, на терену би могло. Савет ТСЦ-у: без страха, с вером у себе. Брага? Нису ванземаљци! – закључио је Срђан Обрадовић, како откри – и даље у фудбалу, као посредник у трансферима.