IZ PRVE RUKE - Obradović: Artur Žorž, inteligentni šmeker

Braga je kroz karijere bila draga šestorici Srba, napomene: na severozapad Portugalije i u čuveni Kamenolom pre Uroša Račića (2022), Lazara Rosića (2016), Nikole Stojiljkovića (2015), Aleksandra Miljkovića (2013) i Srđana Bajčetića (1997) uplovio je Srđan Obradović (1995), u to doba sa statusom čuda od levog beka OFK Beograda!

Dovoljno da rođenom Beograđaninu u predvečerje duela ponosa istorijske oblasti Minjo i bačkotopolskog TSC-a prilepimo atribut junaka „kako je nekad bilo lepo” priče, ne zapostavivši, naravno, aktuelni trenutak.

Otkud – Braga, iako su Srbi „osamdesetih” i „devedesetih” bili i te kako prisutni u Portugaliji?

- Te, 1995, kod nas sankcije, ja – 25 godina, stalo mi da odem u inostranstvo. Većina igrača bila je bez menadžera, nije ih ni bilo kao danas. Aktuelne behu video kasete, na VHS sam nasnimio „hajlajtse”, javio se Šilja Marković i našao mi klub – odmotava klupko Srđan Obradović, za volanom kroz krajolike zapadne Hercegovine, nameran da uživa u derbiju Posušje – Široki Brijeg.

Crveno-beli, pri kraju 20. veka, nisu bili redovni u evrokupovima?

- Moja Braga – stabilan prvoligaš. Poslednjih deceniju i po – ogromnog napretka. Posle velike trojke Benfika, Porto, Sporting – najveća!

Kakva vas sećanja vežu za Portugaliju?

- Lepa zemlja, sličnog nam mentaliteta. Zadržao sam se sezonu i po, do marta 1997. Kasnili su s platom dva, tri meseca, znate – to stvara nervozu. Pretpostavljam: sad nema toga. Dodatni problem: kiše u zimskom periodu, lije po nekoliko dana. S druge strane: porodično druženje – Ljuba Vorkapić, Zlatko Zahović i Dane Kuprešanin u 30 kilometara udaljenom Gimaraešu, Goran Čumić u Tirsenseu. Sa suprugom – malo, malo pa u Portu, na 45 minuta vožnje.

Lokalni derbi sa Vitorijom Gimaraeš?

- Standardno „vređanje”, na terenu malo oštrije.

Stadion nije bio popularni Kamenolom?

- Stari, na istom mestu. Znate šta mi je smetalo? Trava mekana, upadaš malo dublje?! A, ta kiša... pljušti, da bar rominja. Dobro, možda iz ove perspektive i preterujem, ali... Tribine kamene!

Trener: Manuel Kažuda?

- Uh, nismo imali dobru relaciju, zamislite – na sastanku sat vremena priča, ja, u početku bez znanja jezika, gledam u plafon. Ko to voli?

Braga je u to doba, takođe, imala dobre strance: pored vas – Lino i Luizinjo iz Angole, Brazilac Evandro, Šveđanin Rodlund, Holanđanin Šap, Toni sa Zelenortskih Ostrva, Hrvat Mladen Karoglan?

- Plus: Bo Anderson, sadašnji direktor Đurgardena! Čujem se, ponekad, sa Karoglanom, puno mi je pomogao po dolasku. Živi u Zagrebu, inače – iz Imotskog, u staroj Jugi igrali smo jedan protiv drugog, on – za Dinamo iz Vinkovaca, ja – za OFK.

Golman je bio reprezentativac Portugalije Kvim, svojevremeno član i Benfike?

- U to vreme – dobar dečko, rezerva. Uvek nasmejan, poštovanja prema starijima.

Interesantno: saigrač vam je bio Artur Žorž, sadašnji trener?

- Čvrst štoper, izuzetno borben. Igrao je srcem, poturao glavu gde neko ne bi nogu. Ako treba – i lakat! Kao čovek – odličan, išli smo na piće.

Da li se naslućivalo da će da bude trener?

- Nije pričao o tome... tad. Inače, inteligentan, pravi šmeker.

Pratite li mu „rukopis”?

- Samo kroz pregled, ne cele utakmice. Uhvati ga kamera: drži liniju. Svaka mu čast, pravi dobre rezultate.

Braga je veliki favorit protiv TSC-a, dajete li ikakve šanse Topolčanima?

- Kvalitet je na strani Brage, ali... „Bravo” i za TSC, naročito za prošlu sezonu. Trener radi odličan posao, ima tu finog štofa. Portugalci prave finu atmosferu, ali... nisu fanatici! Tu, neće da bude problema, na terenu bi moglo. Savet TSC-u: bez straha, s verom u sebe. Braga? Nisu vanzemaljci! – zaključio je Srđan Obradović, kako otkri – i dalje u fudbalu, kao posrednik u transferima.