Једна је мајка - Човек који је спасио живот Бориши открио чија је мама похитала да помогне

Доктор Драган Радовановић је само радио оно што му је посао - да као лекар спасава животе.

У Манили је још једном потврдио зашто је одабрао тај позив и да га обавља часно.

А, да је врхунски стручњак потврдио је у случају Борише Симанића, ништа му није му промакло, знањем и везама спасио је живот репрезентативцу Србије.

Хвала докторе, ко чуо и нечуо.

За К1 телевизију у емисији „Кец на једанаест“ провео нас је кроз дан који су изазвали нелагоду у српској експедицији у Манили.

- Цео живот радим као хирург и саставни део мог посла је да се сусрећем са животно угрожавајућим стањима које морате прво да препознате, а онда и на прави начин одмах да решавате.

Скромно је почео доктор Драган, а сви знамо да је он био кључан у спасавању Боришиног живота.

- Повреда је била веома драматична и те повреде четвртог, петог степена бубрега су веома драматичне, зато што су скопчане са издашним крварењем, које самим тим угрожава живот. Поготову што су те такве повреде у спорту раритет. То даје озбиљност целој ситуацији, јер не очекујете да се тако нешто догоди у спорту и када се деси онда треба реаговати на прави начин, како би се избегле најгоре последице.

Вештина некад, снага сада - то је спорт.

- Спорт је све више гладијаторство, него што је вештина и то је основни проблем. Много више има контакта. Највећа и најстандардизованија истраживања ради НБА. Они на пет година раде истраживања о проценту повреда. У последњих десет година у НБА лиги, су повреде значајно чешће него у претходном периоду, а разлог је у томе, што има много више контакта, енергије и колизије удараца, јер то је нешто што је изгледа интересантно људима.

Вратио се на причу о Бориши...

- Изгубио је две литре крви. Пет минута након повређивања, по неким знацима сам видео, да је озбиљна повреда у питању. Одвели смо га одмах у болницу, где због организације посла, никако нисмо могли да брзо спроведемо процедуре. Специјалисти у том моменту нису били у болници, већ млађи лекари, који су били на телефону са старијим колегама. Инсистирао сам да се одмах уради скенер, где се утврдило да је у питању озбиљна повреда. Они су снимак послали урологу, који није био у болници. Инсистирао је да га оставимо један дан у болници и да сутрадан поновимо снимак.

Није оставио Боришу самог...

- Остао сам са њим ту ноћ у болници, јер сам претпоставио да то не може тако да буде. Добијао је све јаче и јаче болове, давали су му јаке лекове против болова, који су веома опасни у таквој ситуацији. Онда сам ја захтевао и дигли смо читаву узбуну да му се поново уради скенер на коме се видело да је крварење знатно значајније. Лекари су се појавили, када су видели налаз. Водили смо озбиљну борбу да прво поновимо снимак, а онда да они сви дођу како би био оперисан на време. Изгубио је преко два литра крви, када је урађена операција.

Крв, та течност која живот значи...

- У пет ујутру су звали да немају крв, јер Бориша има ретку крвну групу и да болница не може да набави крв. Он је А негативна крвна група. Онда смо цело јутро и ноћ јурили крв. Нико од нас није имао ту групу, једино мама Богдана Богдановића. Она је жена одмах кренула са нама да да крв, али из неких процедуралних разлога није могла. У једном тренутку су споменули да су звали Црвени крст. Пошто сам ја председник поменуте организације у Србији, звао сам одмах њиховог генералног секретара и у року од два сата смо добили довољне количине крви.

Покушали су лекари све...

- Људи су покушали да му спасу бубрег, што се и прво ради у таквој ситуацији. Зауставили су крварење, али је настала компликација и морала је да се уради друга операција у којој му је одстрањен бубре, након чега се јако лепо опоравља.