Jedna je majka - Čovek koji je spasio život Boriši otkrio čija je mama pohitala da pomogne

Doktor Dragan Radovanović je samo radio ono što mu je posao - da kao lekar spasava živote.

U Manili je još jednom potvrdio zašto je odabrao taj poziv i da ga obavlja časno.

A, da je vrhunski stručnjak potvrdio je u slučaju Boriše Simanića, ništa mu nije mu promaklo, znanjem i vezama spasio je život reprezentativcu Srbije.

Hvala doktore, ko čuo i nečuo.

Za K1 televiziju u emisiji „Kec na jedanaest“ proveo nas je kroz dan koji su izazvali nelagodu u srpskoj ekspediciji u Manili.

- Ceo život radim kao hirurg i sastavni deo mog posla je da se susrećem sa životno ugrožavajućim stanjima koje morate prvo da prepoznate, a onda i na pravi način odmah da rešavate.

Skromno je počeo doktor Dragan, a svi znamo da je on bio ključan u spasavanju Borišinog života.

- Povreda je bila veoma dramatična i te povrede četvrtog, petog stepena bubrega su veoma dramatične, zato što su skopčane sa izdašnim krvarenjem, koje samim tim ugrožava život. Pogotovu što su te takve povrede u sportu raritet. To daje ozbiljnost celoj situaciji, jer ne očekujete da se tako nešto dogodi u sportu i kada se desi onda treba reagovati na pravi način, kako bi se izbegle najgore posledice.

Veština nekad, snaga sada - to je sport.

- Sport je sve više gladijatorstvo, nego što je veština i to je osnovni problem. Mnogo više ima kontakta. Najveća i najstandardizovanija istraživanja radi NBA. Oni na pet godina rade istraživanja o procentu povreda. U poslednjih deset godina u NBA ligi, su povrede značajno češće nego u prethodnom periodu, a razlog je u tome, što ima mnogo više kontakta, energije i kolizije udaraca, jer to je nešto što je izgleda interesantno ljudima.

Vratio se na priču o Boriši...

- Izgubio je dve litre krvi. Pet minuta nakon povređivanja, po nekim znacima sam video, da je ozbiljna povreda u pitanju. Odveli smo ga odmah u bolnicu, gde zbog organizacije posla, nikako nismo mogli da brzo sprovedemo procedure. Specijalisti u tom momentu nisu bili u bolnici, već mlađi lekari, koji su bili na telefonu sa starijim kolegama. Insistirao sam da se odmah uradi skener, gde se utvrdilo da je u pitanju ozbiljna povreda. Oni su snimak poslali urologu, koji nije bio u bolnici. Insistirao je da ga ostavimo jedan dan u bolnici i da sutradan ponovimo snimak.

Nije ostavio Borišu samog...

- Ostao sam sa njim tu noć u bolnici, jer sam pretpostavio da to ne može tako da bude. Dobijao je sve jače i jače bolove, davali su mu jake lekove protiv bolova, koji su veoma opasni u takvoj situaciji. Onda sam ja zahtevao i digli smo čitavu uzbunu da mu se ponovo uradi skener na kome se videlo da je krvarenje znatno značajnije. Lekari su se pojavili, kada su videli nalaz. Vodili smo ozbiljnu borbu da prvo ponovimo snimak, a onda da oni svi dođu kako bi bio operisan na vreme. Izgubio je preko dva litra krvi, kada je urađena operacija.

Krv, ta tečnost koja život znači...

- U pet ujutru su zvali da nemaju krv, jer Boriša ima retku krvnu grupu i da bolnica ne može da nabavi krv. On je A negativna krvna grupa. Onda smo celo jutro i noć jurili krv. Niko od nas nije imao tu grupu, jedino mama Bogdana Bogdanovića. Ona je žena odmah krenula sa nama da da krv, ali iz nekih proceduralnih razloga nije mogla. U jednom trenutku su spomenuli da su zvali Crveni krst. Pošto sam ja predsednik pomenute organizacije u Srbiji, zvao sam odmah njihovog generalnog sekretara i u roku od dva sata smo dobili dovoljne količine krvi.

Pokušali su lekari sve...

- Ljudi su pokušali da mu spasu bubreg, što se i prvo radi u takvoj situaciji. Zaustavili su krvarenje, ali je nastala komplikacija i morala je da se uradi druga operacija u kojoj mu je odstranjen bubre, nakon čega se jako lepo oporavlja.