ПОДВИГ ЗА РИПЛИЈА - Извадио бубрег па на маратон (ФОТО)

Маратон је као покрет настао на невероватном подвигу првог новинара, Филипидеса 490. пре нове ере. Многе су животне приче испричане на стази од 42,195 километара. Ова, с овогодишњег Њујоршког маратона заслужује да се нађе у Риплијевом „Веровали или не“. Главни јунак је Београђанин Срећко Мићић који је само 20 дана после извађеног десног бубрега прешао најдужу олимпијску деоницу у Великој јабуци.

- Био сам с женом, која је такође маратонка, на висинским припремама у Италији - прича Срећко хронолошки. - Планирала је да трчи маратон у Берлину 24. септембра, где је прошле године остварила лични рекорд од 2:51:30. Тренирали смо у Ливињу. Помислио сам да тегобе, које осећам на левом боку, можда имају везе с тим што смо на 1.816 метара надморске висине.

Јесте ли се тамо прегледали?

- Нисам, него по повратку у Београд. Отишао сам приватно на утразвук. Радиолог је, шетајући оним уређајем по стомаку, приметио сумњиву сенку на супротној, десној страни, затим ми предложио магнетну резонанцу. То је било 15. септембра, девет дана пред Берлин. На магнету су установили да је у питању тумор. Предложено ми је да консултујем уролога, а пошто је мој брат од стрица Милан Мићић уролог, обратио сам се њему. Усмерио ме је да урадим скенер у болници „Драгиша Мишовић“, дан пред полазак за Берлин. Послушао сам. Закључено је да имам карцином, други стадијум и заказали су ми операцију за 13.новембар.

Ипак сте трчали у Берлину?

- Завршио сам своју трку и мислио о томе како имам маратон у Кошицама за седам дана, 1. октобра, па Загреб маратон 8. октобра, а затим и о обавезама које жена и ја имамо према агенцији и тркачима који су преко нас пријављени за  Њујоршки маратон, који се одржава 5. новембра. Било ми је далеко да чекам операцију заказану за 13. новембар. Замолио сам да је померимо на 16. октобар. Одмах после Загреба отишао сам на прегледе плућа, крвне слике и осталог што треба за припрему и у петак 13. легао сам у болницу.

Да ли је било преиспитивања?

- Јесте, стрепње свакако. За мојих 65 година нисам имао озбиљније здравствене тешкоће. Оперисао ме је 16. октобра један од најбољих уролога,  др.Славиша Савић. Рез је 25 центиметара с десне стране. Изашао сам већ 21. октобра и одмах почео да размишљам о учешћу на Њујоршком маратону.

Јесте ли се консултовали с лекарима?

- Мој брат уролог ми је рекао да могу да путујем, ако желим. Видео сам да је Бориша Симанић, наш кошаркашки репрезентативац, који је остао без бубрега од ударца на Првенству света, летео преко Атлантика после две недеље, али опет је на балкону кад су поздрављали навијаче, био у колицима. Планирали смо жена и ја да ме она гура у колицима у Њујорку тих 42 километра, или да некога ангажујемо. У опцији је било неколико варијанти. Помишљао сам и на коришћење штапа.

Дошао је 5. новембар, само 20 дана после операције?

- Жена наравно није била за то, али је веровала да знам шта радим. Стартовао сам у 10.55 у четвртом од пет таласа. Обећао сам да ћу, ако будем имао проблема, сести на метро и вратити се у хотел. Жељу сам ипак спровео до краја. Нисам могао да трчим, али сам шетао, завршио свих 42,195 километара за 6:01:33, уједначеним брзим ходом. Жена ме је уплакана чекала на самом циљу. Био ми је то 277. маратон у животу, а у Њујорку сам трчао претходно осам пута, знам одлично стазу. Најбољи резултат тамо ми је 3:53:31 из 2015. Иначе ми је лични рекорд 3:42:00 који сам остварио 2012. у Филаделфији.

Какву сте тактику применили?

- Да се не бих гурао одлучио сам да будем међу последњима у таласу. Нисам планирао да ћу учествовати зато ни шорц нисам имао, већ хеланке, па ми је било топло. Понео сам јакну за случај да одустанем па да се не прехладим док се не вратим у хотел. Патике су ми свакодневна обућа. Носила ме је атмосфера, прешао сам преко моста и видео да идем брже од девет минута по километру. Како је време пролазило уочио сам да се крећем брзином од седам километара на сат. Прешао сам полумаратон за три сата, један минут и један секунд. „Добро је, изгурао сам, још мало па могу и да успорим“ резоновао сам. „Нек идем за четири сата другу половину добро сам прошао“. Никакве проблеме с плућима и ногама нисам осећао. Рана ме је затезала, али то и без напора примећујем, сада кад мирујем.

Други део стазе како је прошао?

- Менхетн, па Прва авенија... Помислих да могу да завршим испод шест сати, видим да ми иде, све је на тој граници. Међутим, на Петој авенији је успон, умор ме стигао, а нисам уопште хтео, а ни могао да трчим. Друга половина је чак испала бржа од прве, за минут. У циљу је стајао директор трке Тед Метелус. Пришао сам му и рекао да ми је прошле године уручио финишерску медаљу па објаснио за проблеме овога пута. Био је задивљен, али је брзо одреаговаао и рекао да ће и овај пут да ми уручи медаљу и из џепа је извадио једну и предао ми је.

Да ли је било последица?

- Само уобичајени умор. Увече сам био на вечери с групом да прославимо заједнички успех.

Зашто тек сада говорите о невероватном подвигу, прошло је више од две недеље од тад?

- Нисам о овоме желео да причам да се доктор Савић не наљути. Написао сам на фејсбуку да ми је жао што нисам трчао и то је тачно, али нисам смео да откријем да сам прешао маратон ходајући. Кад сам дошао на контролу доктор је већ знао шта се догодило и уз осмех констатовао: „Видим, истрчао си Њујоршки маратон?“ Одговорио сам да сам га завршио, али ходајући. Сад могу да обелоданим шта се све догађало.

Прегледом је закључено да је све одлично прошло. Срећко се тако и осећа.