У Подгорици, тадашњем Титограду у коме је одрастао, фудбал је био најпопуларнији спорт. Због тога му је први спортски терен био травнати. Међутим, утакмица Будућност – Хајдук, која се завршила резултатом 2:3, на којој сам сакупљао лопте, утицала је да се посветим једино кошарци.
- За коначну одлуку да се определим за кошарку допринели су и телевизијски преноси утамица. Суботом у 17 сати гледао сам хероје Кићановића, Далипагића, Славнића... касније су дошле нове легенде Дражен Петровић, Сале Ђорђевић, Дивац, Паспаљ, Даниловић...У Подгорици су одскакали Душко и Драган Ивановић, Поли Бојанић, Никола Антић...Све су то велика и значајна имена - истиче Гаврило Пајовић.
За Вас је Будућност као клуб неприкосновена, како кажете на првих 100 позиција. Коме припада 101. место?
- Са тренером Партизана Жељком Обрадовићем сам велики пријатељ. Био ми је тренер у Партизану, гајимо искрено пријатејство и поштовање. Дивим се Партизановој публици, какву атмосферу праве, а сећам се да је Морача, када сам играо, сат и по пред утакмице била пуна. Навијачи додају енергију. Добро је за наш регион да Партизан и Звезда могу да остваре овакве буџете, да играју значајну улогу у Евролиги, а надам се да ћемо се и ми прикључити. Подгорица је мала средина, Црна Гора мала држава, али је Будућност успела да одржи ниво што многима није пошло за руком. Европски прваци никако да се консолидују, а имамо их у Босни, Југопластици, Цибони...Председник клуба, управа, армија навијача, Варвара који праве спортску атмосферу, верују у још боље резултате првог тима.
Црна Гора и Будућност су изнедрили низ великих мајстора кошарке.
-Да, Паспаљ, Душко Ивановић, Владо Шћепановић, Никола Булатовић...да нам неко не замери. Такође, и велике тренере Радоњића, Митровића...за малу Црну Гору.
Из играчке каријере се радо сећа освојеног купа у Никшићу 1996. године.
-Трофеј из 2000. године не помињем због бомбардовања тадашње државе. Иначе, у Чачак радо долазимо јер је у хали крај Мораве увек спортско и бучно навијање за Борац. За Чачак ме веже и кум Дејан Чури Вукосављевић, мој саиграч из Босне. Често сам долазио у Чачак код Чурија, а баскет смо играли баш у овој дворани. Ви сте увек имали сјајне шутере попут Арсића, Киће, Радмила, Андроића и Ивановића.
Разговор са Гашом Пајовићем водили смо пре утакмице са Борцем коју су Ђетићи лагано добили.
-Дејан Мијатовић је направио добар тим. Брз, чврст, са пуно трчања, шутева, скокова...неће бити лако јер смо на путу из Шпаније имали пуно проблема. Мислим да узимамо два бода, али Борац се ове године неће борити за опстанак. Будућност је против Звезде била добра, вечити су у АБА лиги неприкосновени, а ми ћемо се трудити да будемо одмах иза Београђана.
На које играче Будућности противнички тимови морају посебно да обрате пажњу?
-Имамо више Американаца, од Брандона Пола који је са Улмом постао првак Немачке. Када смо били у Немачкој публика, управа, саиграчи су га тако дочекали да ја то одавно нисам видео. Ту је Рајт из Даласа и саиграч Луке Дончића, па наш капитен Поповић и остали који морају да носе Будућност до жељених резултата - закључује Гаврило Пајовић.
ЧОЛИЋ, БАЈАГА, ЏИБОНИ…
За одмор немате баш времена, али када се опустите за штимунг је битна музика. Шта волите да слушате?
-Био сам у Бару на концерту Здравка Чолића, пре тога на концерту Парног ваљка, на Цетињу сам слушао Бајагу, Џибонија и великог Оливера Драгојевића који није са нама...Одрастао сам уз њихову музику па их заиста волим. Е сад, реално за одмор немам много времена. Још увек одболујем сваки пораз Будућности у којој намеравам да окончам пословну каријеру. Укућани ме критикују јер са годинама би требало да лакше подносим поразе, али код мене то није случај.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
