Николи Радичевићу, члану Цедевите Олимпије, први и једини спорт била је кошарка. Мајка му је поклонила кош у који је небројано пута убацивао лопту. „Заражен” магичним спортом замолио је оца да га одведе у неки чачански клуб и тако је почела играчка бајка која, на Николину радост, још увек траје. Није имао класичне играчке узоре, али свакако не може да изостави Дијамантидиса, Џордана, Бодирогу, Стојаковића... У срцу носи Борац, у коме је почео да тренира, наравно Партизан, али посебно подвлачи један шпански клуб.
- У Севиљи сам добио професионалну шансу, јер сам са 18 година заиграо. Веома рано сам отишао из Чачка, са 14, и не знам колико ме Чачани памте. Баш сам са саиграчима причао да сам последњи пут у хали крај Мораве играо 2008. Давно је било и узбуђен сам што сам играо у Чачку након толико година - почиње причу Радичевић.
Да се вратимо Вашој играчкој каријери током које сте наступали за велики број клубова.
- У Шпанији сам играо за више тимова. Отишао сам млад, научио језик, обликовао се као професионалац, личност и стекао пуно пријатеља и изван кошарке. Шпанија ми је други дом поред Србије. У Андалузији су људи дружељубиви, исто важи за Канарска осрва, а био сам у Баскији, у Билбау, где људи важе за хладне, међутим, они су то демантовали. Искуства су ми супротна, пријатни су, пружају подршку, дружељубиви су па из Шпаније носим само лепе успомене.
Играли сте и за Гран Канарију, значајан шпански клуб.
- Једино што је мало далеко, Канарске острва су уз саму Африку. Путовања су напорна јер прво треба стићи до Мадрида или Барселоне па тек потом у Европу. Сећам се да смо цео дан губили на путовање јер клуб није имао толико новца да плаћа чартер летове. Ипак, то је озбиљан клуб, сјајна инфраструктура, дворана по стандардима Евролиге, оство које пуно улаже у спорт, фудбал и кошарку. Играли смо Евролигу, Канари, са лепом климом, живе за спорт.
Ипак, Вама је Севиља у срцу.
- Не могу да будем објективан. Ко је једном дошао у Севиљу одмах се заљубио тај град и Андалузију. Људи су опуштени, воле живот, спорт...Имају два озбиљна фудбалска клуба који су им приоритетни. Знам да је фудбалер Ивица Драгутиновић тамо цар, жива легенда, јер је са Севиљом узео пуно трофеја. Фудбал је за људе у Севиљи религија. Посебан празник је када се игра градски дерби. Ишао сам на оба стадиона и то је посебан доживљај.
Играли сте у Пољској, Грчкој, Литванији...
- За Литванце је кошарка спорт број један. Мала земља која има озбиљну кошаркашку инфраструктуру, а свака општина даје велики новац за своје клубове.
Сада сте у Словенији, Олимпија Цедевита је значајан клуб не само на нашим просторима.
- Срећан сам што имам прилику да играм у Олимпија Цедевити. Клуб са богатом традицијом, сјајним условима за тренинге, рад, утакмице...Наше је да само размишљамо о кошарци. Љубљана је прелепа, другари из екипе су сјајни, поново имам прилику да причам на српском језику, имају наш смисао за хумор, слуша се наша музика... То ми је мало недостајало, а част ми је што играм пред легендама попут Ива Данеу.
Годинама, Олимпија Цедевита, има врхунске амбиције.
- Боримо се, увек постоје шансе за највиши пласман, али док имамо овако јаке Звезду и Партизан шансе нам нису велике. Олимпија је победила, током сезоне, и Партизан, и Звезду, али то је сезона. Вечити су изразити фаворити у АБА лиги. Нама је сезона турбулентна, са такмичењем у Еврокупу, са лошим серијама, неким повредама, тренерским променама. Након последње утакмице у Еврокупу фокусираћемо се на регионалну лигу и конкурисаћемо за једну од прве четири позиције. У полуфиналу ћемо се борити, колико будемо могли против вечитих.
Словенија улаже за развој спорта.
- Имам срећу да играм са словеначким репрезентативцима Драгићем, Гласом, Блажичем... Лука Дончић је планетарна звезда, деца у Словенији почињу да играју кошарку због Луке који је поштован као човек и играч. Саиграчи из репрезентације о Дончићу причају у суперлативу - закључио је Никола Радичевић.
О БОЖИЋУ СВЕ НАЈБОЉЕ
Недавно сте угостили Лондон са тренером Петром Божићем.
- Велики играч, капитен који се сам изборио за тренерско име. Поздравили смо се срдачно, сјајна личност, тренер, који одлично води тим из Лондона. Пре почетка сезоне није било очекивано да се боре за највиши пласман. Мешавина америчких и британских играча међу којима је један бивши НБА играч. Направили су хемију, играју тимски, што је тренеров печат. Драго ми је због Пере Божића.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
