Журнал у посети ОФК Београду - Терзић: У обавези према историји

Мије Ковачевића 10а, преко пута Богословије, с погледом на Дунав и у подножју Звездарске шуме - Омладински стадион, скоро седам деценија сведок романтичне историје и дом фудбалера ОФК Београда.

Сунчано, парадокса ли, зимско јутро, на Старој Карабурми - традиционално ветрић, помоћно игралиште с новом вештачком подлогом увелико у „радној температури”.

- Добродошли – срдачно дочекују „госте” из Журнала Момчило Минић и Балша Терзић, председник Скупштине и генерални директор плаво-белих.

Хол и ходник у клупским просторијама начичкани великим, урамљеним фотографијама – уредно потписаним презименима знаменитих фудбалера, креатора великог, у европским оквирима познатог имена ОФК Београда. Наследника славног, предратног БСК-а, послератног Металца, те поново БСК-а, по фузији 1957. са ТСК Шумадијом садашњег назива. Не рачунајући Моша – Тирке „жетва трофеја” време, с четири пехара Купа Југославије – 1953, 1955, 1962. и 1966!

- Ево, враћамо се у Супер лигу – поносито, углас, веле челници Романтичара, како воле да се уз осмехе представе – најстарији председник (Минић, 1940) и најмлађи директор (Терзић, 1994).

У пространој директорској канцеларији, сходно пехарима, фотографијама, календарима, фасциклама, чак и завесама комплетно у духу ОФК Београда, палету тема откључавамо најактуелнијом – елитном.

- По ступању на функцију у клубу, тад у Српској лиги Београд, дефинисали смо циљ: из године у годину - ранг више! Тренутно, бавимо се лиценцирањем за Супер лигу, јуримо да завршимо све у року. Стадион је, по мени, највећи проблем: учинићемо све да испунимо доњу границу услова и играмо на Карабурми. Домаћинство ван „Омладинца” и Београда? Није опција! – децидиран је Балша Терзић, закључисмо већ по уводу – тип функционера са ставом, подлогом да амбицију преточи у дела.

Како ред у домаћинској кући налаже – наздрависмо.

- Имамо 16 бодова више од другопласираног, на пролећној премијери кикснули смо против Новог Сада у Челареву, међутим, убеђен сам да смо играчки најбољи, са истим таквим тренером и да неће да буде проблема око пласмана у Супер лигу.

Вечита енигма: како задржати „глад” с толиком предношћу?

- Није лако, играчи се опусте, имамо много младих... Мало су се ушушкали, али Симо Крунић је искусан, трофејни тренер, добар је, пре свега, психолог, зна како да приђе и поразговара с фудбалерима. Искуснији, Саша Марковић, Вујадиновић, Касалица, до скоро је био и Калуђеровић, држе баланс и млађе на правом путу. Биће све океј.

Првих пет кола – можда и кључних за „шампањац”.

- Дочекујемо Графичар и Инђију, гостујемо у Оџацима – Текстилац је одлична екипа, па нам долази Смедерево с добрим шефом струке – Сашу Мићовића изузетно ценим. Одиграмо ли то како треба, вероватно ћемо и математички да обезбедимо елиту и све ће да постане лакше.

Намеће се: ко ће да буде други?

- Ха, ха... Не знам, биће велика борба, очекујем Дубочицу и Инђију као главне кандидате. Наравно, ту је и Текстилац, има много добрих екипа, али кад сте ме већ питали...

Пажљиво слушамо Балшу, елоквентног и образованог, поред закључка „личи му да буде лидер” констатације – с коликом љубављу казује и брине о клубу на чијем је од децембра 2022. челу.

- Одрастао сам на стадиону, иза јужне трибине, на Карабурми. Навијач сам ОФК Београда одмалена, никад Црвене звезде, Партизана! Поносно то кажем... Ту сам, знају ме навијачи, људи са источне трибине...

Очи му се цакле...

- Сећам се утакмице са Атлетиком, у полуфиналу Интертото купа 2004. Био сам мали, завршио трећи разред основне. Растужили су ме голови Фернанда Тореса и Чола Симеонеа, из пенала и слободног ударца... Осећам и волим клуб, част ми је и привилегија, уједно и обавеза, што сам на овом месту. Пет и по година радио сам у Графичару, две и по био генерални секретар, тако да ми у послу ништа није страно.

Идеалан тајминг да у разговор укључимо и „стару школу” – Момчила Минића, вишедеценијског фудбалско / привредног руководиоца, с логичним: председниче, слушају ли ови млађи?

- Тврдим: сјајна екипа младих момака: Терзићи – Балша и Костадин, Андреј Мркела, Стефан Бабовић, Ненад Ђорђевић... Изузетни! Одударају од генерације – одани су послу, спремни да уче и раде, усавршавају се и напредују. За Балшу, рецимо, нема никаквих тајни у административном пословању, као секретар, такође професионалног клуба, Графичара, обављао је све то.

Кад вас хвали такав „ас” – вредите!

- Ренесанса! Звездан Терзић део је ове куће од 1987, ја сам од 1988, кад сам дошао – дугогодишњи капитен, директор од 1997, већ је био ту. Е, показујући на срце има обичај да каже: ту ми је ОФК... Погодило се у кадровању: ови млади момци су сигурност, будућност... гарант!

Рођени Никшићанин, председник у четири наврата (Скупштине и УО од 1994. до 2012, па поново од 2022), сведочио је и „ружама” и „трњу”, отуд – најпозванији је за процену: хоће ли ОФК Београд, као „иха-хај” година, одмах уз Црвену звезду, Партизан, Војводину?

- То је реална опција, имамо рејтинг и, као мало ко, историју. Име у Европи! Ремизирали смо с Галатасарајем у Истанбулу, на 1:0 у Београду судија нам је искључио Николића и показао на белу тачку... Против Оксера имали смо пролаз од 80 и „неког”, у дуелу са Паниониосом до 88. минута! На мапи смо! – препознатљивим гласом, подигавши га за октаву, тврди Момчило Минић.

Посету закључујемо обиласком стадиона, нотирамо - „кошницом”, фудбалерима свих узраста (срећемо Сашу Марковића), уверивши се – и здање, 1957. с првом одиграном утакмицом, изнутра добија ново рухо. Над „Омладинцем”, баш као и тог преподнева, после неколико година „које су појели скакавци” назире се сунце.

- Карабурма је увек била ветровита, али сад, дефинитивно, дувају нови ветрови – симболично је зарез на романтичну причу ставио Балша Терзић.