Žurnal u poseti OFK Beogradu - Terzić: U obavezi prema istoriji

Mije Kovačevića 10a, preko puta Bogoslovije, s pogledom na Dunav i u podnožju Zvezdarske šume - Omladinski stadion, skoro sedam decenija svedok romantične istorije i dom fudbalera OFK Beograda.

Sunčano, paradoksa li, zimsko jutro, na Staroj Karaburmi - tradicionalno vetrić, pomoćno igralište s novom veštačkom podlogom uveliko u „radnoj temperaturi”.

- Dobrodošli – srdačno dočekuju „goste” iz Žurnala Momčilo Minić i Balša Terzić, predsednik Skupštine i generalni direktor plavo-belih.

Hol i hodnik u klupskim prostorijama načičkani velikim, uramljenim fotografijama – uredno potpisanim prezimenima znamenitih fudbalera, kreatora velikog, u evropskim okvirima poznatog imena OFK Beograda. Naslednika slavnog, predratnog BSK-a, posleratnog Metalca, te ponovo BSK-a, po fuziji 1957. sa TSK Šumadijom sadašnjeg naziva. Ne računajući Moša – Tirke „žetva trofeja” vreme, s četiri pehara Kupa Jugoslavije – 1953, 1955, 1962. i 1966!

- Evo, vraćamo se u Super ligu – ponosito, uglas, vele čelnici Romantičara, kako vole da se uz osmehe predstave – najstariji predsednik (Minić, 1940) i najmlađi direktor (Terzić, 1994).

U prostranoj direktorskoj kancelariji, shodno peharima, fotografijama, kalendarima, fasciklama, čak i zavesama kompletno u duhu OFK Beograda, paletu tema otključavamo najaktuelnijom – elitnom.

- Po stupanju na funkciju u klubu, tad u Srpskoj ligi Beograd, definisali smo cilj: iz godine u godinu - rang više! Trenutno, bavimo se licenciranjem za Super ligu, jurimo da završimo sve u roku. Stadion je, po meni, najveći problem: učinićemo sve da ispunimo donju granicu uslova i igramo na Karaburmi. Domaćinstvo van „Omladinca” i Beograda? Nije opcija! – decidiran je Balša Terzić, zaključismo već po uvodu – tip funkcionera sa stavom, podlogom da ambiciju pretoči u dela.

Kako red u domaćinskoj kući nalaže – nazdravismo.

- Imamo 16 bodova više od drugoplasiranog, na prolećnoj premijeri kiksnuli smo protiv Novog Sada u Čelarevu, međutim, ubeđen sam da smo igrački najbolji, sa istim takvim trenerom i da neće da bude problema oko plasmana u Super ligu.

Večita enigma: kako zadržati „glad” s tolikom prednošću?

- Nije lako, igrači se opuste, imamo mnogo mladih... Malo su se ušuškali, ali Simo Krunić je iskusan, trofejni trener, dobar je, pre svega, psiholog, zna kako da priđe i porazgovara s fudbalerima. Iskusniji, Saša Marković, Vujadinović, Kasalica, do skoro je bio i Kaluđerović, drže balans i mlađe na pravom putu. Biće sve okej.

Prvih pet kola – možda i ključnih za „šampanjac”.

- Dočekujemo Grafičar i Inđiju, gostujemo u Odžacima – Tekstilac je odlična ekipa, pa nam dolazi Smederevo s dobrim šefom struke – Sašu Mićovića izuzetno cenim. Odigramo li to kako treba, verovatno ćemo i matematički da obezbedimo elitu i sve će da postane lakše.

Nameće se: ko će da bude drugi?

- Ha, ha... Ne znam, biće velika borba, očekujem Dubočicu i Inđiju kao glavne kandidate. Naravno, tu je i Tekstilac, ima mnogo dobrih ekipa, ali kad ste me već pitali...

Pažljivo slušamo Balšu, elokventnog i obrazovanog, pored zaključka „liči mu da bude lider” konstatacije – s kolikom ljubavlju kazuje i brine o klubu na čijem je od decembra 2022. čelu.

- Odrastao sam na stadionu, iza južne tribine, na Karaburmi. Navijač sam OFK Beograda odmalena, nikad Crvene zvezde, Partizana! Ponosno to kažem... Tu sam, znaju me navijači, ljudi sa istočne tribine...

Oči mu se cakle...

- Sećam se utakmice sa Atletikom, u polufinalu Intertoto kupa 2004. Bio sam mali, završio treći razred osnovne. Rastužili su me golovi Fernanda Toresa i Čola Simeonea, iz penala i slobodnog udarca... Osećam i volim klub, čast mi je i privilegija, ujedno i obaveza, što sam na ovom mestu. Pet i po godina radio sam u Grafičaru, dve i po bio generalni sekretar, tako da mi u poslu ništa nije strano.

Idealan tajming da u razgovor uključimo i „staru školu” – Momčila Minića, višedecenijskog fudbalsko / privrednog rukovodioca, s logičnim: predsedniče, slušaju li ovi mlađi?

- Tvrdim: sjajna ekipa mladih momaka: Terzići – Balša i Kostadin, Andrej Mrkela, Stefan Babović, Nenad Đorđević... Izuzetni! Odudaraju od generacije – odani su poslu, spremni da uče i rade, usavršavaju se i napreduju. Za Balšu, recimo, nema nikakvih tajni u administrativnom poslovanju, kao sekretar, takođe profesionalnog kluba, Grafičara, obavljao je sve to.

Kad vas hvali takav „as” – vredite!

- Renesansa! Zvezdan Terzić deo je ove kuće od 1987, ja sam od 1988, kad sam došao – dugogodišnji kapiten, direktor od 1997, već je bio tu. E, pokazujući na srce ima običaj da kaže: tu mi je OFK... Pogodilo se u kadrovanju: ovi mladi momci su sigurnost, budućnost... garant!

Rođeni Nikšićanin, predsednik u četiri navrata (Skupštine i UO od 1994. do 2012, pa ponovo od 2022), svedočio je i „ružama” i „trnju”, otud – najpozvaniji je za procenu: hoće li OFK Beograd, kao „iha-haj” godina, odmah uz Crvenu zvezdu, Partizan, Vojvodinu?

- To je realna opcija, imamo rejting i, kao malo ko, istoriju. Ime u Evropi! Remizirali smo s Galatasarajem u Istanbulu, na 1:0 u Beogradu sudija nam je isključio Nikolića i pokazao na belu tačku... Protiv Oksera imali smo prolaz od 80 i „nekog”, u duelu sa Panioniosom do 88. minuta! Na mapi smo! – prepoznatljivim glasom, podigavši ga za oktavu, tvrdi Momčilo Minić.

Posetu zaključujemo obilaskom stadiona, notiramo - „košnicom”, fudbalerima svih uzrasta (srećemo Sašu Markovića), uverivši se – i zdanje, 1957. s prvom odigranom utakmicom, iznutra dobija novo ruho. Nad „Omladincem”, baš kao i tog prepodneva, posle nekoliko godina „koje su pojeli skakavci” nazire se sunce.

- Karaburma je uvek bila vetrovita, ali sad, definitivno, duvaju novi vetrovi – simbolično je zarez na romantičnu priču stavio Balša Terzić.