Импулс за боље сутра

Уколико жели да обезбеди пласман на Европско првенство, женска репрезентација Србије мораће у последњем колу квалификација да савлада Турску. Ако је судити по последња два меча против Црне Горе, онда одлазак на шампионат Старог континента не треба доводити у питање.

После два меча са нашим јужним комшиницама можемо рећи да наш тим има за чим да жали, јер је оба сусрета изгубио са само голом разлике, а у најмању руку је заслужио реми.

Међутим, не треба очајавати јер је репрезентација Србије приказала одличне партије, храбру игру и велику борбеност. Урош Брагар је тактички одлично одрадио посао, спремио екипу и готово свакој играчици нацртао како би требало да игра.

Утакмица у Зрењанину је наговестила да овај подмлађени тим има потенцијал, простор за рад и напредак, уз адекватне промене и време за уигравање, у будућности може да буде екипа која ће остварити боље резултате.

Тај меч је наш тим почео у грчу и страху, лоше је отворио утакмицу што је далеко искуснија и боља екипа знала да казни и дође до пет голова предности. И таман кад је већина помислила да ће Црна Гора да стекне осетнију разлику, Србија се пробудила, преокренула, али на крају није успела да направи изненађење.

Реванш у Подгорици је показао још боље издање наше репрезентације. Пред пуном двораном Морача, младе Српкиње су приказале одличну игру, велику храброст и фанатичну борбеност. Нису се предавале ни једног тренутка, нису се ни уплашиле, иако већина девојака први пут игра у узаврелој атмосфери. На недељној утакмици наша селекција је послала позитиван импулс читавој јавности, доказала да уз добар рад, мале промене и појачања може много.

Урош Брегар на реванш није повео Александру Вукајловић, што је била, испоставило се, исправна одлука. На гол, због проблема са коленом Јоване Рисовић, морала је да стане Моли Кубина (21).

Бранка Јовановић, тренер голмана нашег тима донела је храбру одлуку. Био је то добар избор јер је ова девојка забележила неколико одличних одбрана и показала да наша земља не треба да брине за чуваре мреже у будућности.

Јована Јововић је показала да израста у правог лидера, спремног да преузме одговорност и поведе тим попут правог вође.

Сања Радосављевић, Теодора Величковић и Анђела Јањушевић су доказале да могу да изнесу терет захтевних утакмица, одиграју одлично и покрену тим. Млада Тијана Симић се наметнула одличном игром, док је о квалитету Александре Стаменић сувишно трошити речи.

Оно што је остало упечатљиво јесте чињеница да екипи недостаје средњи бек, спреман да одигра подједнако добро у оба правца, играчица која може да повеже леву и десну страну.

Утакмице у Зрењанину и у Подгорици су показале да у државном тиму шкрипи на позицији пивотмена и да би на том сегменту у будућности требало да се ради.

Кад се све сабере, општи утисак је веома позитиван, овај млад тим показао је изузетну борбеност, добру игру и наговестио да пласман на Европско првенство неће доћи у питање, што је у овом тренутку приоритет.