Другарство које траје

На последњем Светском првенству одиграном у Данској прошлог децембра наша селекција није остварила зацртан пласман. После планетарног шампионата доста се говорило о недостајању Јоване Ковачевић и Јелене Агбаба, које су из најлепших разлога одсуствовале од рукомета - због мајчинства.

Јована се недавно породила, док се Јелена после порођаја вратила спорту у дресу Железничара. Ово окупљање, млађа од две сестре Агбаба, поново је на списку репрезентације.

У опуштеној атмосфери, видело се колико се Јована Јововић обрадовала, док разлози за то датирају још из периода дебитовања за национални тим, као и играња у истом клубу.

- Пре једно пет година кад сам први пут дошла у сениорску репрезентацију Јелена је била једна од најмлађих тада и дочекала ме раширених руку. Тако смо се и спријатељиле. Две године после тога играле смо заједно сезону и по у Будаоршу, заједно смо потписале кад је клуб ушао у Супер лигу и тако додатно развиле конекцију на терену. У тандему смо продужиле уговор, али је Јелена потом отишла на трудничко и породиљско, и ево је сада опет са нама - започиње Јована Јововић.

У новој улози, Агбаба се поново вратила у национални тим, међутим, за време одсуства, све време се осећала као да је и даље ту.

- Док су биле у Данској, редовно смо комуницирале и некако сам осећала све време као да сам део екипе. Једва чекам да поново кренемо заједно да играмо, односно да наставимо тамо где смо стале.

Због националног тима, уследило је прво одвајање од ћерке Искре.

- Веома ми је било тешко да се раздвојим од ње. Није било пријатно, али знам да то морам да превазиђем. Колико год да је мала, она је мој највећи навијач, подршка и мотивација и радићу све што је до мене да је учиним поносном - закључила је Јелена.