Жарко Јеличић је током играчке каријере тетовирао кораке на многим зеленим површинама, у земљи и иностранству. По опредељењу беше офанзивац, жаргонски речено, премазан свим бојама, један од оних којем противнички голмани готово никад у очима нису успевали да прочитају намеру. Обзиром да му је фудбал у крви, када је окачио копачке о клин, био је решен да се опроба у улози тренера. Најпре у Будућности из Добановаца, клуба у којем је оставио значајан траг, а тренутно седи за кормилом Студентског града, екипе која заузима осму позицију у српсколигашком каравану.
- Увек је најбоље бити при врху, али у последње две године бодовни салдо је занимљив, не зна се ко ће у бараж, нити ко ће испасти. Прве три екипе су се издвојиле, а сви остали воде борбе. Искрен да будем, презадовољан сам играчима, максимално се залажу, војнички су предани раду. Ниједног момента нисам видео да неко од њих тренира са пола снаге и пријатно сам изненађен. Оно чиме нисам задовољан је наше последње издање против Радничког. Потајно сам се надао да можемо да изненадимо. Резултат није реалан, Обреновчани су из прве шансе постигли водећи гол, други и трећи из наших катрастрофалних грешака, али технички детаљи су нам и раније били проблем.
Млади шеф струке не крије да гаји највеће могуће амбиције. План му је да остави одређени траг у струци, али обзиром да су тренери у нашој земљи лако потрошна роба, јасно је да је пред њим трновит пут.
- Изузетно сам амбициозан и немам проблем да то кажем. Трудим се да будем максимално посвећен послу, вредно радим, у континуитету учим и надам се да ће се звездице поклопити тако да ћу за пар година бити на клупи неког суперлигашког клуба. У Будућности сам од првог дана био играч – асистент, потом и први тренер, сада сам овде, имам неко искуство. Не могу, а да не поменем Николу Ћосића који ми је први асистент, две године је уз мене, феноменалан је човек и радник, лепо се допуњујемо, а од колега смо постали пријатељи.
Словенија, Белгија и Тајланд су земље у којима је Јеличић током играчке каријере оставио одређени траг, а када се осврне не искуства која је стицао на иностраној сцени, дефинитивно је непроцењиво оно из земље чоколаде.
- У Белгији сам провео три године и тамо ми је било најбоље. Антверпен је, као најстарији клуб у Европи, изузетно цењен, има фасцинантну традицију, статус попут Партизана и Црвене звезде. Навијачи су невиђени фанатици, тетовирају имена играча, дају деци имена по њима. У том периоду док сам ја био део клуба они су сарађивали са Манчестер јунајтедом и стварно сам уживао. Град је Београд у малом, воле да излазе, изражен је ноћни живот, ресторани су пуни...
За многе је Тајланд земља из снова, а чари Бангкока као главног града, тешко да могу да разумеју они који нису, макар туристички, били део њега. Жарко је имао ту срећу да захваљујући фудбалу живи у земљи која је једна од најатрактивнијих дестинација.
- На Тајланду је било феноменално, играо сам за Тот и живео у Бангкоку. У исто време тамо је био и Родољуб Пауновић, живели смо у истој згради. Фасцинирала ме је њихова кухиња, мени лично омиљена, те ми није било тешко да се навикнем на храну. Јела су им разноврсна, тако да нисам имао потребу да пробам, на пример, бубе, нисам ишао до тог екстрема. Једина мана је температура која је висока у нонтинуитету, па доживите шок када уђете са улице у климатизовани простор, али човек се навикне на све.
Како је сам открио да није био фудбалер вероватно би био кувар, али срећа па се определио да пика лопту. Да није, иза себе не би имао би имао искуство на којем му многи могу позавидети, а оно које не може да не истакне стечено је у табору Будућности из Добановаца.
- Током каријере три пута сам се са клубовима пласирао у виши ранг. Са Радничким из Пирота и Добановчанима у Прву лигу Србије, а са Доњим Сремом у Супер лигу. Као члан ветерана освојио сам прво место у лиги. За Будућност је то био највећи успех и историји клуба, тамо сам у различитим улогама провео девет година и носим феноменалне успомене. Специфичан је клуб за који је Бранко Смиљанић много урадио, он је сјајна особа, предана свом послу, која ми је током времена постала пријатељ – између осталог је истакао Жарко Јеличић, тренер који учи „студенте“.
ЋИРО БЛАЖЕВИЋ ЈЕ ВОЛЕО ПУБЛИКУ
Јеличић је током играчке каријере имао прилику да учи од најбољих, а међу њима је био и легендарни тренер Мирослав Ћиро Блажевић. Захваљујући томе што је 1996. са репрезентацијом Хрватске стигао до четвртфинала Европског првенства, а две године касније освојио треће место на Светском првенству, популарни Ћиро је од стране Ватрених, прозван тренером свих тренера, али Жарко је бирао речи зборећи о сарадњи са њим.
- Три године сам играо у највишем рангу Словеније, а једно време ми је Ћиро Блажевић био тренер у Мури. Било је тешко радити са њим. Сећам се, једне прилике је уочи тренинга улетео у свлачионицу и почео да виче на нас, ничим изазван. Кад су га неки после питали зашто је то урадио објашњење је било да је само хтео да нас раздрма. Са њим сам имао најлакше припреме у животу, а не могу да не споменем да је много волео публику, да комуницира са њом, често смо тренирали пред навијачима, као да је желео да му се клањају – истиче тренер „студената“.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА НЕОСТВАРЕНА ЖЕЉА
Шта би било да је било питање је без одговора, јер нико не може ни да наслути куда би га пут одвео да је на некој од раскрсница живота кренуо у другом смеру од оног којим јесте. Чудни су путеви фудбалски, а Жарко је имао прилику да то осети на својој кожи.
- Највећа неостварена жеља ми је то што пре Копра нисам отишао у Црвену звезду и ПСЖ. Црвено – бели су заиста били коректни, понудили су ми добар уговор и значајну цифру Радничком из Пирота за обештећење, али неко ко је посредовао у трансферу је тражио много новца за себе. Неких годину дана после тога поново је дошло до контакта са клубом из Љутице Богдана, Славољуб Муслин је био тренер, али ни тад није дошло до трансфера. Никад не знаш зашто је добро све што се догодило. Каријера и новац дођу и прођу, имам дивну супругу и двоје деце, а ко зна шта би било да ме је пут одвео у другом смеру – вели Јеличић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
