Од Хиландара до Париза

Полако, али сигурно Србија добија све више адута на највећој пливачкој сцени. После нерпикосновених Милорада Чавића и Нађе Хигл, који су достигли неслућене висине, коначно стасава једна нова генерација такмичара спремних за велика дела.

Андреј Барна и Ања Цревар су се профилисали као предводници новог таласа, а да је будућност светла показује и чињеница да се 16-огодишњи Јустин Цветков налази на прагу Олимпијских игара у Паризу.

Овај Зрењанинац је пред врата највеће смотре спорта стигао после одличног резултата испливаног на митингу у Ајндховену.

- Пре свега хвала на честиткама. Задовољан сам резултатом оствареним у Холандији, поготово што је испливан у рано доба сезоне. Оно што могу да кажем јесте чињеница да још има простора за напредак и да уз адекватан тренинг сигурно могу да пливам још боље. Наставио сам са обарањем рекорда. Прошле године сам на Европским играма младих поставио најбоље време до 16 и 17 година у трци на 50 метара слободно, а сада сам оборио рекорд до 17 година на дупло дужој деоници, који мислим да је држао Барна – рекао је Цветков.

Млади репрезентативац је после сјајног перформанса у Холандији ушао у најужи круг конкурената за српску штафету 4х100 метара слободним стилом, која ће пливати на Играма у Паризу.

- Што се тиче штафете, тренутно имам остварено треће време. Међутим, има још такмичења на којима је могуће поправити резултат. За сада се могу сматрати делом олимпијске штафете, што ми и јесте жеља и циљ. Мислим да је и боље што и даље нисам 100 одсто део олимпијског тима јер ми је то мотив да још боље и квалитетније радим. Нисам причао са осталим члановима штафете, слабо се познајемо јер су они доста старији, али има још времена – казао је Цветков.

До Олимпијских игара има још неколико такмичења, наравно круна је континентални шампионат, који ће се у одржати у Београду од 10. до 23. јуна.

- Планови су такви да неких месец и по дана нећу имати никакво такмичење. Потом ме очекују Отворено првенство Србије, затим сениорско Европско првенство, после тога континентални шампионат за јуниоре и онда оно чему се надам, а то су Олимпијске игре у Паризу. Још не размишљам о највећем спортском догађају, искрено нисам такав да себи стварам притисак и намећем трему – наводи српски репрезентативац – навео је он.

Јустин је истакао да се сасвим случајно опробао у пливању, а то му је временом постала професија.

- Што се тиче неког мог почетка то је било са четири године. Мама ме је уписала на пливање, а разлог су били проблеми са астмом, па се у тим ситуацијама пливање често препоручује. Нисам имао никаквих такмичарских амбиција, што је и нормално када сте дете, али сам изузетно брзо схватио да имам потенцијала за нешто више, а то је после освојеног првог такмичења са неких осам година. Почео сам у Пролетеру и последње две године сам у Новом Саду у пливачком клубу „Нови Сад“, док ми је породица и даље у Зрењанину -

Млади пливач је неко ко покушава да усклади спорт и школске обавезе. Делује да ће бити део олимпијског тима Србије, али и те како жели да се посвети и академској каријери.

- Тешко ми је да ускладим школске и спортске обавезе. Док сам био у Зрењанину ишао сам ванредно у природни смер, али сам се по доласку у Нови Сад пребацио у Јовину гимназију у спортски смер. Међутим, теже ми је него кад сам ишао ванредно. Пре свега имам више обавеза, а такође ми је битан и моменат социјализације, као и дружење. Пошто сам у гимназији, наравно да имам амбиција да наставим са школовањем, али још не знам шта ћу, има времена, тек сам у другом разреду. Искрено, не размишљам о колеџу, иако имам неке понуде. Међутим, доста сам везан за породицу, па баш нисам сигуран да желим да напустим све то и одем толико далеко – закључио је Јустин.

Време ради за њега, а он га паметно користи. Труди се да не срља, буде одмерен и врло стрпљиво сачека прилику, коју ће сигурно искористити. Нека предстојеће игре у Паризу буду прва од многих великих ствари које су пред Јустином.

СТЕКАО ЗВАЊЕ ХАЏИЈЕ

Јустин Цветков, иако врло млад, истиче да је религија нешто што га изузетно привлачи и испуњава његов живот.

- Прилично сам окренут вери, како ја, тако и моја породица. Обишао сам доста манастира, ишао на Свету Гору и Јерусалим. Мислим да су те две ствари неупоредиве, односно да се осећа различита благодат на овим местима. Највише ми је пријао Хиландар, док је Јерусалим потпуно другачије искуство. Имам утисак да је у Израелу све онако како је било када су разапели Исуса. Ми идемо средином пута, са једне стране су Јевреји, са друге муслимани и све је некако хаотично. Добио сам звање Хаџије и то ми је драго. Као дете су ме родитељи водили у цркву, тако се то попримило код мене и од тад идем сваке недеље у на службе.

СНАГА ЈЕ У ВЕРИ

Српски репрезентативац на своја путовања по манастирима одлази у пратњи њему најближих људи.

- Обично на путовања по манастирима одлазим са стрицом и оцем. Стриц је завршио Богословију, док је отац изузетно религиозан и има много књига са темом теологије. Упознали смо једног монаха на Хиландару са којим смо разговарали, наравно ја сам више ћутао и упијао. Мислим да и даље нисам ни близу ранга неког ко може да води дијалог за тако духовним човеком. Прочитао сам Стари завет, изузетно ме занима та тематика, али још увек треба да стичем знање о религији. Било ми је најтеже када сам имао проблема са повредом и кичме. Мислим да сам тада спознао своју веру, јер сам пролазио кроз тежак период, а вера ми је дала снагу да истрајим и да будем јачи.