Победа против ТСЦ-а наговештава боље дане за нишки Раднички који је скинуо скалп фавориту. Одиграле су Нишлије одлично, а добру партију пружио је Андреја Стојановић. Претходних сезона често је имао пех с повредама, међутим, када је у потпуности здрав не поставља се питање колико може да допринесе упорношћу и борбеношћу. Последњи меч памтиће посебном јер се први пут уписао у листу стрелаца у званичној утакмици...
- Постигао сам први гол на првенственој утакмици. Погађао сам на припремама, али никако ми се није дало да то буде на првенственој утакмици. Драго ми је што се то десило сада против јаке екипе ТСЦ-а, осећај је још бољи јер је то био победоносни гол. Био је то један емотиван моменат за мене. Преплавиле су ме емоције, одмах сам кренуо ка трибини која је била пуна и нашој клупи. Желео сам да сви заједно прославимо: остатак екипе, стручни штаб, пошто сам знао колико нам ово значи - започиње причу Андреја Стојановић.
На основу резултата из претходних сезона, али и пласмана, улога фаворита била је на страни ТСЦ-а. Таква ситуација може да растерети, али и оптерети другу страну.
- Они јесу били фаворити и то су показали у првих десет минута када су били бољи, имали две јако добре прилике које нису искористили. Ми смо ушли у меч са неким страхом, бар је мени тако деловало, као да нисмо у потпуности веровали у оно што радимо. И онда, када је прошла прва акција и када смо схватили да можемо да играмо, ствари су биле другачије. Консолидовали смо се и у већем делу контролисали меч. Пред сам крај смо се мало повукли, бранили резултат, али нисмо одустајали ни од напада, када год нам се пружила прилика покушали смо да угрозимо гол ривала.
Први утисак после меча јесте тај другачији приступ игри, као и много већа концентрација него протекле сезоне.
- Да, стварно је ово другачији Раднички у односу на онај који смо навикли прошле године. Много дуела, стартова, жутих картона... Борили смо се за сваку лопту, као да смо играли за живот. Желели смо много ту победу, дали смо све од себе да до ње дођемо и успели смо.
Жар велике борбе опекао је управо јединог стрелца и то у 85. минуту. Наиме, након једног дуела, Радин је шутнуо Стојановић, добио црвени картон и морао раније да напусти терен.
- Добио сам ударац у финишу меча. Ушао сам у дуел са жељом да спречим противника да побегне са лоптом. Касније се десило, шта се десило. То су ствари које се дешавају у жару борбе, сваком може да се деси, не узимам за зло. У први мах нисам знао како је све изгледало, међутим после сам на снимку видео ситуацију и тај ударац. Међутим то су ситуације које нису неочекиване када су у питању овакве утакмице. Све ће се то брзо заборавити, мада сам ја то архивирао оног тренутка када сам напустио терен.
Победа није донела само три бода, већ и додатно самопоуздање.
- Драго ми је што смо освојили три бода, да нам крене другачије у односу на претходне две сезоне, колико сам ја у Нишу. Раније смо увек после пет кола имали бод или ниједан. Наравно да је тада много теже да се вратиш у игру и укључиш за врх, па смо тако сплетом неких несрећних околности остајали доле. Мислим да то неће бити случај ове године и то смо доказали на претходној утакмици - закључује Стојановић.
ПОДРШКА КАО КОД КУЋЕ
Велики број навијача пратио је утакмицу у Лесковцу. Најватреније присталице Радничког нашле су се на јужној трибини, а на западној, која је била пуна, сместио се велики број навијача из Ниша, али и са југа Србије.
- Искрено, изненадила ме је велика подршка навијача. Заиста је прелеп осећај када видите пуну трибину иза клупе. Ту су биле и наше верне Мераклије. Југ Србије воли фудбал, навијачи тачно знају да препознају моменат када нам је подршка потребна. Осетили смо добру енергију свих тих људи који су нам били ветар у леђа. Одужили смо им се победом и то је наравно позив да следећи пут дођу у још већем броју – рекао је творац победе Радничког.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
