Pobeda protiv TSC-a nagoveštava bolje dane za niški Radnički koji je skinuo skalp favoritu. Odigrale su Nišlije odlično, a dobru partiju pružio je Andreja Stojanović. Prethodnih sezona često je imao peh s povredama, međutim, kada je u potpunosti zdrav ne postavlja se pitanje koliko može da doprinese upornošću i borbenošću. Poslednji meč pamtiće posebnom jer se prvi put upisao u listu strelaca u zvaničnoj utakmici...
- Postigao sam prvi gol na prvenstvenoj utakmici. Pogađao sam na pripremama, ali nikako mi se nije dalo da to bude na prvenstvenoj utakmici. Drago mi je što se to desilo sada protiv jake ekipe TSC-a, osećaj je još bolji jer je to bio pobedonosni gol. Bio je to jedan emotivan momenat za mene. Preplavile su me emocije, odmah sam krenuo ka tribini koja je bila puna i našoj klupi. Želeo sam da svi zajedno proslavimo: ostatak ekipe, stručni štab, pošto sam znao koliko nam ovo znači - započinje priču Andreja Stojanović.
Na osnovu rezultata iz prethodnih sezona, ali i plasmana, uloga favorita bila je na strani TSC-a. Takva situacija može da rastereti, ali i optereti drugu stranu.
- Oni jesu bili favoriti i to su pokazali u prvih deset minuta kada su bili bolji, imali dve jako dobre prilike koje nisu iskoristili. Mi smo ušli u meč sa nekim strahom, bar je meni tako delovalo, kao da nismo u potpunosti verovali u ono što radimo. I onda, kada je prošla prva akcija i kada smo shvatili da možemo da igramo, stvari su bile drugačije. Konsolidovali smo se i u većem delu kontrolisali meč. Pred sam kraj smo se malo povukli, branili rezultat, ali nismo odustajali ni od napada, kada god nam se pružila prilika pokušali smo da ugrozimo gol rivala.
Prvi utisak posle meča jeste taj drugačiji pristup igri, kao i mnogo veća koncentracija nego protekle sezone.
- Da, stvarno je ovo drugačiji Radnički u odnosu na onaj koji smo navikli prošle godine. Mnogo duela, startova, žutih kartona... Borili smo se za svaku loptu, kao da smo igrali za život. Želeli smo mnogo tu pobedu, dali smo sve od sebe da do nje dođemo i uspeli smo.
Žar velike borbe opekao je upravo jedinog strelca i to u 85. minutu. Naime, nakon jednog duela, Radin je šutnuo Stojanović, dobio crveni karton i morao ranije da napusti teren.
- Dobio sam udarac u finišu meča. Ušao sam u duel sa željom da sprečim protivnika da pobegne sa loptom. Kasnije se desilo, šta se desilo. To su stvari koje se dešavaju u žaru borbe, svakom može da se desi, ne uzimam za zlo. U prvi mah nisam znao kako je sve izgledalo, međutim posle sam na snimku video situaciju i taj udarac. Međutim to su situacije koje nisu neočekivane kada su u pitanju ovakve utakmice. Sve će se to brzo zaboraviti, mada sam ja to arhivirao onog trenutka kada sam napustio teren.
Pobeda nije donela samo tri boda, već i dodatno samopouzdanje.
- Drago mi je što smo osvojili tri boda, da nam krene drugačije u odnosu na prethodne dve sezone, koliko sam ja u Nišu. Ranije smo uvek posle pet kola imali bod ili nijedan. Naravno da je tada mnogo teže da se vratiš u igru i uključiš za vrh, pa smo tako spletom nekih nesrećnih okolnosti ostajali dole. Mislim da to neće biti slučaj ove godine i to smo dokazali na prethodnoj utakmici - zaključuje Stojanović.
PODRŠKA KAO KOD KUĆE
Veliki broj navijača pratio je utakmicu u Leskovcu. Najvatrenije pristalice Radničkog našle su se na južnoj tribini, a na zapadnoj, koja je bila puna, smestio se veliki broj navijača iz Niša, ali i sa juga Srbije.
- Iskreno, iznenadila me je velika podrška navijača. Zaista je prelep osećaj kada vidite punu tribinu iza klupe. Tu su bile i naše verne Meraklije. Jug Srbije voli fudbal, navijači tačno znaju da prepoznaju momenat kada nam je podrška potrebna. Osetili smo dobru energiju svih tih ljudi koji su nam bili vetar u leđa. Odužili smo im se pobedom i to je naravno poziv da sledeći put dođu u još većem broju – rekao je tvorac pobede Radničkog.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
