Јован Нишић већ је показао да ће бити велико појачање за нишки Раднички ове сезоне. До Супер лиге ишао је оним путем, који данас млади играчи избегавају. Поникао је и прошао млађе селекције Партизана, а онда је прекомандован у Телеоптик, чије је боје бранио у Српској лиги „Београд”, а затим и Првој лиги и то са капитенском траком око руке.
- Играње за Телеоптик ми је значило доста и у великој мери одредило даљи ток краијере. После Омладинске школе Партизана, ово је било нешто другачије. Ипак, био је то омладински фудбал где смо негде увек доминантни, бољи од противника, па можда и не схватамо шта је сениорски фудбал и шта нас тамо очекује. Провео сам прелепе две и по године у Телеоптику и тај стаж много је утицао на мој даљи развој. Не знам како размишљаљу млади играчи данас. Увек сам се трудио да, макар мојим вршњацима, пренесем искуство, да им кажем колико је то мени значило и да не треба да беже од тога – почиње причу Нишић.
Три године провео је у Вождовцу, понео капитенску траку, као и епитет једног од најбољих везиста елитног ранга у то време.
- Вождовац је прелепо искуство, тај клуб ће увек бити нешто посебно за мене. То је место где сам се потпуно афирмисао после омладинског фудбала и периода у Партизану и Телеоптику. Много ми је жао што су Змајеви испали из лиге. После онако добре прве полусезоне, онаква друга није смела да се деси. Надам се да ће се што пре вратити, ипак је то клуб који је претходних сезона школовао, изнедрио, па и продао много талентованих играча. Клуб који је у моје време, у Београду, био једна добра, здрава, нормална прича. Тамо је сада мој велики пријатељ, генерални директор Јован Симић који је израстао у доброг спортског радника и надам се да ће Вождовчани заједно са њим ове сезоне назад у елиту.
Испитивање сопствених граница, као и жеља да се оде преко границе, одвеле су Нишића у другу француску лигу где је играо за По. Одлука да се окуша у јачој лиги испоставила се добром, ишло је по плану све док није уследила тешка повреда укрштених лигамената колена.
- Наравно да је свим младим играчима примамљиво да оду у иностранство. Желео сам да се окушам и да осетим како је тамо, а на све то стигла је и понуда. Знао сам шта носи друга француска лига, да је интензитет игре невероватан. Уз све то Француска је огромна фудбалска земља и сила. Хтео сам да видим могу ли да се снађем на том нивоу. Стварно сам имао прелепих шест месеци, које је прекинула повреда, баш у моменту кад је све кренуло. Говорио сам и раније, можда се понављам, не желим да завршим каријеру па да причам, ех да нисам покидао лигаменте, да није било ово или оно. Имао сам пех, као што су многи пре мене, као што ће, нажалост, и многи после мене. После тога имао сам проблем и са пубисом, који ме је више намучио него колено. Везао сам две операције у годину и по дана и након тога није више било реално да се вратим тамо. Кренуо сам даље и прешао у Борац из Бањалуке.
Овог лета стигао је у нишки Раднички. Средина му није била непозната, јер је много пута гостовао на Чаиру.
- Раднички је клуб са дугом традицијом, један је од највећих у Србији после Звезде и Партизана. Додатни мотив за повратак у Србију била је понуда из Ниша. Пратио сам ситуацију у српском фудбалу. Ниво је виши него кад сам одлазио. Вратио се сам се у правом тренутку и на добром сам месту. Ова екипа има велики потенцијал. Енергија саиграча и стручног штаба је невероватна. Моја улога прилично је другачија него у Борцу. Прија ми све ово.
Разговор са шефом стручног штаба Николом Дринчићем био је преломна тачка да дође на Чаир, а да се коцкице полако склапају, показује старт сезоне.
- Почетак је стварно обећавајући, ићи ће само на боље. Ипак је ово специфичан стил игре, као и захтеви које је шеф ставио пред нас. Потребно је време да се уђе у систем. Много смо брже, него што се очекивало, успели да „похватамо” све то. Чак су се и на утакмици против имењака из Крагујевца, коју смо убедљиво изгубили, виделе идеје и јасан начин игре. Да смо постигли гол све би било другачије. Ето, на прошлој утакмици, са Напретком, нам се затресла мрежа па смо успели да се вратимо, преокренемо, доминирамо… Јако ми је жао што је одложена утакмица са Партизаном, али ту је Железничар и једва чекамо утакмицу са Панчевцима.
Нишић није много упознат са занимљивом прошлосезонском историјом дуела Нишлија и Панчеваца, али зна да његов тим може до позитивног резултата уколико буде концентрисан и верује у себе.
- Железничар има квалитетан тим, доброг тренера Марка Савића, кога јако ценим и са којим сам мало сарађивао у Вождовцу. Сигурно да неће бити лако. Најважније је да уђемо добро у меч, концентрисано од првог минута, да не дозволимо да из глупости примимо гол, па да се после враћамо из минуса и да јуримо резултат – закључио је Нишић.
ДВА МЕЧА ЗА ОРЛОВЕ
Јован Нишић је играо за све млађе селекције Србије. Играч нишког Радничког два пута је обукао и дрес А репрезентације наше земље и то на северноамеричкој турнеји, против Панаме и Доминиканске Републике, кад је тим Орлове био састављен од играча из Супер лиге.
УСПОМЕНЕ ИЗ БАЊАЛУКЕ ЗА ЦЕО ЖИВОТ
Нишићев повратак на терен после повреде био је као из снова, јер је са Борцем из Бањалуке освојио шампионски трофеј у Босни и Херцеговини.
- Провео сам годину дана у граду на Врбасу. Све је било како треба што се тиче живота, каријере, пријатељстава, дружења… Остале су ми успомене и пријатељства за цео живот. Освојили смо титулу, наставили добрим путем, пресрећан сам због бивших саиграча што су изборили групну фазу европског такмичења и желим им много успеха.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
