Druga mladost na Čairu

Jovan Nišić već je pokazao da će biti veliko pojačanje za niški Radnički ove sezone. Do Super lige išao je onim putem, koji danas mladi igrači izbegavaju. Ponikao je i prošao mlađe selekcije Partizana, a onda je prekomandovan u Teleoptik, čije je boje branio u Srpskoj ligi „Beograd”, a zatim i Prvoj ligi i to sa kapitenskom trakom oko ruke.

- Igranje za Teleoptik mi je značilo dosta i u velikoj meri odredilo dalji tok kraijere. Posle Omladinske škole Partizana, ovo je bilo nešto drugačije. Ipak, bio je to omladinski fudbal gde smo negde uvek dominantni, bolji od protivnika, pa možda i ne shvatamo šta je seniorski fudbal i šta nas tamo očekuje. Proveo sam prelepe dve i po godine u Teleoptiku i taj staž mnogo je uticao na moj dalji razvoj. Ne znam kako razmišljalju mladi igrači danas. Uvek sam se trudio da, makar mojim vršnjacima, prenesem iskustvo, da im kažem koliko je to meni značilo i da ne treba da beže od toga – počinje priču Nišić.

Tri godine proveo je u Voždovcu, poneo kapitensku traku, kao i epitet jednog od najboljih vezista elitnog ranga u to vreme.

- Voždovac je prelepo iskustvo, taj klub će uvek biti nešto posebno za mene. To je mesto gde sam se potpuno afirmisao posle omladinskog fudbala i perioda u Partizanu i Teleoptiku. Mnogo mi je žao što su Zmajevi ispali iz lige. Posle onako dobre prve polusezone, onakva druga nije smela da se desi. Nadam se da će se što pre vratiti, ipak je to klub koji je prethodnih sezona školovao, iznedrio, pa i prodao mnogo talentovanih igrača. Klub koji je u moje vreme, u Beogradu, bio jedna dobra, zdrava, normalna priča. Tamo je sada moj veliki prijatelj, generalni direktor Jovan Simić koji je izrastao u dobrog sportskog radnika i nadam se da će Voždovčani zajedno sa njim ove sezone nazad u elitu.

Ispitivanje sopstvenih granica, kao i želja da se ode preko granice, odvele su Nišića u drugu francusku ligu gde je igrao za Po. Odluka da se okuša u jačoj ligi ispostavila se dobrom, išlo je po planu sve dok nije usledila teška povreda ukrštenih ligamenata kolena.

- Naravno da je svim mladim igračima primamljivo da odu u inostranstvo. Želeo sam da se okušam i da osetim kako je tamo, a na sve to stigla je i ponuda. Znao sam šta nosi druga francuska liga, da je intenzitet igre neverovatan. Uz sve to Francuska je ogromna fudbalska zemlja i sila. Hteo sam da vidim mogu li da se snađem na tom nivou. Stvarno sam imao prelepih šest meseci, koje je prekinula povreda, baš u momentu kad je sve krenulo. Govorio sam i ranije, možda se ponavljam, ne želim da završim karijeru pa da pričam, eh da nisam pokidao ligamente, da nije bilo ovo ili ono. Imao sam peh, kao što su mnogi pre mene, kao što će, nažalost, i mnogi posle mene. Posle toga imao sam problem i sa pubisom, koji me je više namučio nego koleno. Vezao sam dve operacije u godinu i po dana i nakon toga nije više bilo realno da se vratim tamo. Krenuo sam dalje i prešao u Borac iz Banjaluke.

Ovog leta stigao je u niški Radnički. Sredina mu nije bila nepoznata, jer je mnogo puta gostovao na Čairu.

- Radnički je klub sa dugom tradicijom, jedan je od najvećih u Srbiji posle Zvezde i Partizana. Dodatni motiv za povratak u Srbiju bila je ponuda iz Niša.  Pratio sam situaciju u srpskom fudbalu. Nivo je viši nego kad sam odlazio. Vratio se sam se u pravom trenutku i na dobrom sam mestu. Ova ekipa ima veliki potencijal. Energija saigrača i stručnog štaba je neverovatna. Moja uloga prilično je drugačija nego u Borcu. Prija mi sve ovo.

Razgovor sa šefom stručnog štaba Nikolom Drinčićem bio je prelomna tačka da dođe na Čair, a da se kockice polako sklapaju, pokazuje start sezone.

- Početak je stvarno obećavajući, ići će samo na bolje. Ipak je ovo specifičan stil igre, kao i zahtevi koje je šef stavio pred nas. Potrebno je vreme da se uđe u sistem. Mnogo smo brže, nego što se očekivalo, uspeli da „pohvatamo” sve to. Čak su se i na utakmici protiv imenjaka iz Kragujevca, koju smo ubedljivo izgubili, videle ideje i jasan način igre. Da smo postigli gol sve bi bilo drugačije. Eto, na prošloj utakmici, sa Napretkom, nam se zatresla mreža pa smo uspeli da se vratimo, preokrenemo, dominiramo… Jako mi je žao što je odložena utakmica sa Partizanom, ali tu je Železničar i jedva čekamo utakmicu sa Pančevcima.

Nišić nije mnogo upoznat sa zanimljivom prošlosezonskom istorijom duela Nišlija i Pančevaca, ali zna da njegov tim može do pozitivnog rezultata ukoliko bude koncentrisan i veruje u sebe.

- Železničar ima kvalitetan tim, dobrog trenera Marka Savića, koga jako cenim i sa kojim sam malo sarađivao u Voždovcu. Sigurno da neće biti lako. Najvažnije je da uđemo dobro u meč, koncentrisano od prvog minuta, da ne dozvolimo da iz gluposti primimo gol, pa da se posle vraćamo iz minusa i da jurimo rezultat – zaključio je Nišić.