Može li Mladenović kao Živković i Perović?

Na jugu Srbije darovitih fudbalera malo ima. Za Leskovčane, sudeći po dva poslednja prelazna roka, ni toliko. Stižu iz inostranstva, određeni klubovi koristeći veliki autoritet šalju svoju decu u Srpski Mančester na stažiranje, aktiviraju se i preporučuju fudbaleri o kojima se kao perspektivama govorilo pre desetak godina, ali da se potpuno afirmišu u matičnom klubu, malo ko od viđenih talenata dobija šansu.

Poslednji izdanci leskovačke škole fudbala su Nikola Tasić, posle omladinaca Crvene zvezde preuzeo je plavo-beli dres Spartaka. Iako se nagađalo ili, svejedno, očekivalo, meta skauta čak i grčkih klubova trebalo je da ovog leta postane jedan od najdarovitijih desnih bekova u Srbiji Predrag Đorđević (19), naslednik uspešnog profesionalca, imenjaka i prezimenjaka koji se oprostio od dresa GFK Dubočice, ali je negde zapelo. Mlađi Đorđević za sada redovno vežba i čeka utakmice za bodove matičnog kluba, priželjkuje da u VIP loži stadiona „Dubočica” vidi lica većeg broja fudbalskih agenata.

Kadet Darko Mladenović, dokazan u Prvoj ligi FS RIS za svoj uzrast, preti da postane hit prelaznog roka. Izuzetan potencijal, obučen u radionici trenera i velikog fudbalskog majstora Dušana Savića, sa 15 i po godina potpisao je odgovarajući ugovor sa Vojvodinom i obećava u fudbalskim forumima najavljenu renesansu.

Za veliki broj prvoligaša u jednoj od najboljih liga Evrope, piše u fudbalskim almanasima, igrao je veliki broj fudbalera poniklih na jugu Srbije, otkrivenih i izbrušenih izdanaka iz nepresušnog izvora talenata. Nekada ih je u Crvenoj zvezdi bilo po nekoliko među starterima: Zoran Banković, Zoran Mitić, Bratislav Živković, Marko Perović, Dejan Ilić, Predrag Stanković... Iako su dolazili iz crno-belog navijačkog carstva, valjda zbog umešnosti ljudi zaduženih za izbor i angažovanje talenata na Marakani, nosili su sa velikim uspehom crveno-beli dres.

Vreme ne stoji, na snazi je nova pamet, primenjuju se nove tehnologije u svim sferama života, tamnoputi i, verovatno, jeftini kadrovi zaposeli su vodeća mesta na listama poželjnih u vodećim klubovima, kojima je i sa oscilacijama Vojvodina mnogo decenija pripadala. Za Staru damu mnoge Leskovčane vezuju uspešne karijere i lepe uspomene. Posebno su na boravak u Srpskoj Atini  ponosni Bratislav Živković i Marko Perović, koji su direktno iz Leskovca, uz maksimalno korektan odnos Novosađana, stigli na najveću scenu. I potonjim igrama u Crvenoj zvezdi, ali i inostranstvu, pokazali kako im je mesto među povlašćenima u istoriji fudbala na jugu Srbije.

Kao daroviti omladinac, dres Vojvodine svojevremeno je prigrabio i momak koji je mnogo obećavao - Milan Cakić, U sezoni 2003/04. povredom i operacijom ukrštenih prednjih ligamenata brutalno je prekinuta karijera desnog beka Vladana Milosavljevića Fikija, u koga je tadašnji trener Lala Miroslav Vukašinović polagao velike nade, U Vojvodini je, što se malo gde spominje, na poziciji desnog spoljnjeg igra i Lazar Nikolić (26), rođen u leskovačkom kraju, na „Karađorđe” došao posle Crvene zvezde, Javora, OFK Beograda, Partizana...

Oni koji ne propuštaju da zapaze svaku značajniju promenu u taboru popularnog vojvođanskog kluba morali su da primete još jednog Lazara, ali internacionalca Ranđelovića (28), koji je, takođe, dete „južnjačke škole” fudbala sa stažom u velikom broju klubova, od srpskoligaša do Olimpijakosa i Rubina iz Kazanja, odakle je u Vojvodinu doneo veliko inostrano iskustvo. Oni koji duže pamte neka ne brinu. U priči o saradnji Vojvodine sa fudbalerima iz južne Srbije u ovom nesvakidašnjem vremeplovu, pored već pomenutih internacionalaca, mora da se podseti na ime Ljubiše Stefanovića Civuna, prvotimca velike i moćne Vojvodine iz vremena slavnog Vujadina Boškova, koji je posle odličnih partija u Prištini završio kao internacionalac u Turskoj.

Romantična podsećanja u dubokom hladu, dok julske tropske vrućine parališu ili odlažu mnoge aktivnosti, nisu samo zarad nostalgičnih priča, sa velikim emocionalnim nabojem. Dobro bi bilo da se preslika, ili kao model rada preuzme vreme organizovanja i  poverenja u sopstvene potencijale i ulože sredstva, stručni rad i strpljenje sve dok imena poput Nikole Tasića (Spartak), Darka Mladenovića (Vojvodina) ili Predraga Đorđevića (?) sutra ne zapadnu za oko stručnjacima najboljih klubova. I, da se dobit od obeštećenja ne meri sa nekoliko miliona dinara, već iskazuje desetinama miliona u evropskoj valuti.