Сарађиваћу с најбољим на свету

Кад се спомене Емир Бекрић пред очима љубитеља спортова у Србији појави се финална трка 400 метара преко препона на Првенству света у Москви 2013. године. Посебно се усекао у сећање финиш у коме као једини белац и Европљанин улази као пети у последњих 100 метара, претиче двојицу светских асова и пролази кроз циљ с првом и још увек једином мушком сениорском медаљом уз национални рекорд 48,05 секунди.

У сенци тога је остао његов рад као тренера, где је такође остварио већ довољно добре резултате да је примећен у иностранству па је добио понуду из Холандије да пређе да ради код њих. Препоручио га је нико други до Лоран Маули, званично најбољи тренер на планети по избору Светске атлетике.

– Било је тешко пресећи и одвојити се од начина живота којим сам се бавио 20 година. Одлука да дођем у „Журнал“ и обнародујем да престајем да тренирам у тексту објављеном за Божић 2020. била је битна за мене. Помогла ми је да то заиста учиним. У овој новини је све почело за мене медијски па је било природно да ту и подвучем црту – сећао се 33-годишњи Емир кад је дошао јуче да обавести преко страница лидера спортске штампе јавност и о новој прекретници у животу.

Одмах сте добили посао у Српском атлетском савезу?

– Од фебруара 2020. до 1. септембра 2022. био сам координатор за млађе категорије. Посао ми је био да регрутујем талентоване атлетичаре, организујем и водим атлетске кампове и водим децу на међународна такмичења. За две и по године организовали смо три кампа, млађе јуниорска и јуниорска првенства  Балкана, првенства Европе за јуниоре у Талину 2021. и млађе јуниоре у Јерусалиму 2022. и Ејоф у Банској Бистрици јула 2022. Са свих смосе вратили са медаљом. Из Талина Адриана Вилагош и Ивана Илић, из Јерусалима Ангелина Топић, Наталија Драгојевић и Теодора Боберић. На Ејоф-у су се истакле одличјима Маша Рајић и Николина Пејатовић. Драго ми је да сам ходање опет убацио у систем преко тренера, а то су: Предраг Крстовић, Предрага Филиповића и Александае Раковић.

Шта бисте издвојили из тог периода?

– Мој највећи успех јесте 26 учесника у Јерусалиму. За осам такмичара више него икад.

Ви сте у српску атлетику довели Лорена Маулија, који је у међувремену проглашен званично најбољим тренером света?

– Директор Српског атлетског савеза, Слободан Бранковић,  дао ми је задатак да нађем неког врхунског тренера за развој спринта, штафетног и препонашког трчања, који ће допринети да се те дисциплине развију код нас. Лорана Маулија знао сам с припрема у Јужној Африци на здраво-здраво. Питао сам његову пуленку Ајлу дел Понте, Босанку по мајци, Швајцаркињу по оцу, да ми помогне и она је радо изашла у сусрет. Кад сам му се обратио одговорио ми је после сат времена. За месец дана сви договори су прошли у САС–у с њим и почели смо.

Која је ваша дужност била?

–Био сам координатор и повезивао Маулија и тренере.

Јесте ли успут учили тренерски занат па се определили за њега?

–У последњој години радног односа у Савезу почео сам да радим са Милошем Марковићем, 400–препонашем и Милошем Раовићем 400–метрашем на њихову молбу. Њих двојица су ме увукли у тренерске воде.

Како сте доживели рад с њима?

– Био је то изазов за мене. Осетио сам велики налет антузијазма и енергије као кад сам се бавио професионалним спортом. Милош Раовић је искористио да стави тачку на каријеру, а Милош Марковић је у првој години наше сарадње са 53 секунде дошао до 51,77 и био првак државе у Крушевцу 2022. да се разумемо, имао је лични рекорд од 51,80 и нешто, али кад је дошао код мене није био на том нивоу већ на 53 секунде. Већ 2023. је трчао 51,07.

Јесте ли се знањем од почетка ослањали на Маулија?

– Направио сам контакт с Лораном. Ја дам план и програм и он ми врати уз коментар. Нисам преписивао тренинге од њега.

Када сте се определили само за тренерски позив и кад?

– Видео сам да ме више привлачи тренерски посао и рад на терену са спортистима од оног у Савезу. Обавио сам састанак с Партизаном септембра 2022. и договорили смо се да начинимо заједнички напор да подигнемо сениорски састав клуба.

С ким сте почели да радите?

– С Иваном Илић, Милошем Марковићем, али и Румунима које тренирам Андреом  Миклош, освајачицом медаља са свих такмичења у млађим категоријама и њеним момком, који је на нижем нивоу. То је група с којом сам почео да радим.

Велика је одговорност била на почетку каријере добити највећег талента за кратки спринт у историји српске краљице спортова, као што је Ивана Илић?

–Огроман изазов. Бачен сам у дубоку воду па сам морао да научим да пливам. Приступио сам раду максимално одговорно. Слично као Милош Марковић, имала је одличан лични рекорд, 11,38 као јуниорка, што је државни рекорд за тај узраст, али је дошла код мене после низа здравствених проблема с резултатом од 11,80 на 100 и 24,30 на 200 метара. Први задатак био ми је да буде здрава па да могу да је стабилизујем резултатски, с циљем да најбољи резултат направи на Првенству Европе за млађе сениорке.

Илићева је већ у зимском периоду побољшала лични рекорд за стотину на 60 метара – 7,41, чиме је била вицешампионка државе?

– На 200 у дворани је постала првакиња Србије с 24,17 што јој је најбоље у каријери. На Првенству Балкана за сениорке постигла је 11,43, рекорд Србије млађе сениорке и била трећа на 100 м, па бронзана на 200 м с 23,89 уз ветар у груди од 1,8 метра у секунди и постала вицешампионка нашег полуострва националним рекордом на 4 x 100 м од 44,36. Имала је седам трка на 11,40, али је рекорд за јуниорке остао бољи од овог за млађе сениорке, мада је нивоом форме могла да га надмаши. У једном дану је два пута трчала 11,45, што је био рекорд за млађе сениорке који је побољшала. Првакиња Балкана постала је у Краљеву на 100 метара и полуфиналиста на 100 м и 200 м за млађе сениорке на Првенству Европе у финском Еспу. Била је ове сезоне учесница први пут сениорског Првенства Европе на 100 и 200 метара. Марковић је у 2023. постао првак Србије на 400 препоне.

Успеси су вас препоручили па је било и више пулена 2024?

– У 2024. ушао сам с већом групом. Михајло Катанић је дошао у Партизан из Сомбора. На 400 метара препоне трчао је 52,92, а на 400 у дворани 49,17 и у главној дисциплини остварио 50,98 – норму за Првенство Европе млађих сениора  2025. а на 400 је трчао 48,17 у дворани и 47,95 на отвореном. Миња Копуновић је 400-метрашица из Суботице, јуниорка. Са 57,25 спустила је резултат на 55,46 и нормуа за Првенство Европе за јунирке следеће године. Огњен Марсенић је на 100 метара са 10,92 дошао до 10,80.

Колико је томе допринела сарадња с најбољим на свету?

– Ишао сам на припрема тамо где је и Швајцарац, па сам му на кафи постављао по 20 унапред припремљених питања, која су се претварала у 40 кроз разговор. Излазак на кафу трајао је по три сата, заборавили бисмо да је попијемо колико бисмо ушли у атлетско–тренерске приче. Полазио сам од става знам да ништа не знам и тако прилазио сазнањима. Нисам хтео да ме неко предзнање одведе на погрешан пут. Видео је Лоран моје залагање, посвећеност и жељу да сазнам што више.

Зато вас је препоручио?

–Отворило се радно место у Папендал олимпијском центру поред мањег града  Арнхема у Холандиији. Лоран ме је предложио.

Како се даље развијало?

– Звали су ме да дођем да се упознам. Хтели су најпре да виде како размишљам, чују моје амбиције... После 10 дана отишао сам да видим олимпијски центар, рекли су ми какав је концепт рада. Током једнодневне посете потрудили су се да ме упуте у систем што више. Они од мене очекују да с Лораном наставимо врхунски ниво резултата пре свега у штафетама. Затим да младе таленте усмеримо у спортском развоју, а то су они 2007. до 2005. годиште, јуниори и млађи сениори.

Дакле, све је завршено?

– Тако је, имамо јасне планове и већ знам задатке за 2025. Чека нас Првенство Европе у Холандији у Апелдрону од 6. до 9. марта у дворани. Ја у Кину на Првенство света водим штафете. Уочи Првенства света у Токију у предграђу  Шиби у кампу бићемо од 1. до 13. септембра. Моја задужења су јуниори и млађи сениори на њиховим првенствима Европе. Правићемо Лоран и ја заједно планове припрема, такмичења, митинга...

Кад крећете у Земљу лала?

–Одмах после овог интервјуа идем да поднесем захтев за визу. Средином октобра, од 15. до 20. селим се у Арнхем, а радићу у Папендалу.

С ким ћете радити конкретно?

– С Маулијевом и његовом групом од 17 спортиста предвођеном светском рекордерком на 400 и 500 метара у дворани, као и европском на 400 метара препоне. Ту је мноштво освајача европских, светских и олимпијских медаља, њихова мешовита штафета је олимпијски победник. Стећи ћу знање које бих куповао великим парама, а бићу плаћен за то.