Sarađivaću s najboljim na svetu

Kad se spomene Emir Bekrić pred očima ljubitelja sportova u Srbiji pojavi se finalna trka 400 metara preko prepona na Prvenstvu sveta u Moskvi 2013. godine. Posebno se usekao u sećanje finiš u kome kao jedini belac i Evropljanin ulazi kao peti u poslednjih 100 metara, pretiče dvojicu svetskih asova i prolazi kroz cilj s prvom i još uvek jedinom muškom seniorskom medaljom uz nacionalni rekord 48,05 sekundi.

U senci toga je ostao njegov rad kao trenera, gde je takođe ostvario već dovoljno dobre rezultate da je primećen u inostranstvu pa je dobio ponudu iz Holandije da pređe da radi kod njih. Preporučio ga je niko drugi do Loran Mauli, zvanično najbolji trener na planeti po izboru Svetske atletike.

– Bilo je teško preseći i odvojiti se od načina života kojim sam se bavio 20 godina. Odluka da dođem u „Žurnal“ i obnarodujem da prestajem da treniram u tekstu objavljenom za Božić 2020. bila je bitna za mene. Pomogla mi je da to zaista učinim. U ovoj novini je sve počelo za mene medijski pa je bilo prirodno da tu i podvučem crtu – sećao se 33-godišnji Emir kad je došao juče da obavesti preko stranica lidera sportske štampe javnost i o novoj prekretnici u životu.

Odmah ste dobili posao u Srpskom atletskom savezu?

– Od februara 2020. do 1. septembra 2022. bio sam koordinator za mlađe kategorije. Posao mi je bio da regrutujem talentovane atletičare, organizujem i vodim atletske kampove i vodim decu na međunarodna takmičenja. Za dve i po godine organizovali smo tri kampa, mlađe juniorska i juniorska prvenstva  Balkana, prvenstva Evrope za juniore u Talinu 2021. i mlađe juniore u Jerusalimu 2022. i Ejof u Banskoj Bistrici jula 2022. Sa svih smose vratili sa medaljom. Iz Talina Adriana Vilagoš i Ivana Ilić, iz Jerusalima Angelina Topić, Natalija Dragojević i Teodora Boberić. Na Ejof-u su se istakle odličjima Maša Rajić i Nikolina Pejatović. Drago mi je da sam hodanje opet ubacio u sistem preko trenera, a to su: Predrag Krstović, Predraga Filipovića i Aleksandae Raković.

Šta biste izdvojili iz tog perioda?

– Moj najveći uspeh jeste 26 učesnika u Jerusalimu. Za osam takmičara više nego ikad.

Vi ste u srpsku atletiku doveli Lorena Maulija, koji je u međuvremenu proglašen zvanično najboljim trenerom sveta?

– Direktor Srpskog atletskog saveza, Slobodan Branković,  dao mi je zadatak da nađem nekog vrhunskog trenera za razvoj sprinta, štafetnog i preponaškog trčanja, koji će doprineti da se te discipline razviju kod nas. Lorana Maulija znao sam s priprema u Južnoj Africi na zdravo-zdravo. Pitao sam njegovu pulenku Ajlu del Ponte, Bosanku po majci, Švajcarkinju po ocu, da mi pomogne i ona je rado izašla u susret. Kad sam mu se obratio odgovorio mi je posle sat vremena. Za mesec dana svi dogovori su prošli u SAS–u s njim i počeli smo.

Koja je vaša dužnost bila?

–Bio sam koordinator i povezivao Maulija i trenere.

Jeste li usput učili trenerski zanat pa se opredelili za njega?

–U poslednjoj godini radnog odnosa u Savezu počeo sam da radim sa Milošem Markovićem, 400–preponašem i Milošem Raovićem 400–metrašem na njihovu molbu. Njih dvojica su me uvukli u trenerske vode.

Kako ste doživeli rad s njima?

– Bio je to izazov za mene. Osetio sam veliki nalet antuzijazma i energije kao kad sam se bavio profesionalnim sportom. Miloš Raović je iskoristio da stavi tačku na karijeru, a Miloš Marković je u prvoj godini naše saradnje sa 53 sekunde došao do 51,77 i bio prvak države u Kruševcu 2022. da se razumemo, imao je lični rekord od 51,80 i nešto, ali kad je došao kod mene nije bio na tom nivou već na 53 sekunde. Već 2023. je trčao 51,07.

Jeste li se znanjem od početka oslanjali na Maulija?

– Napravio sam kontakt s Loranom. Ja dam plan i program i on mi vrati uz komentar. Nisam prepisivao treninge od njega.

Kada ste se opredelili samo za trenerski poziv i kad?

– Video sam da me više privlači trenerski posao i rad na terenu sa sportistima od onog u Savezu. Obavio sam sastanak s Partizanom septembra 2022. i dogovorili smo se da načinimo zajednički napor da podignemo seniorski sastav kluba.

S kim ste počeli da radite?

– S Ivanom Ilić, Milošem Markovićem, ali i Rumunima koje treniram Andreom  Mikloš, osvajačicom medalja sa svih takmičenja u mlađim kategorijama i njenim momkom, koji je na nižem nivou. To je grupa s kojom sam počeo da radim.

Velika je odgovornost bila na početku karijere dobiti najvećeg talenta za kratki sprint u istoriji srpske kraljice sportova, kao što je Ivana Ilić?

–Ogroman izazov. Bačen sam u duboku vodu pa sam morao da naučim da plivam. Pristupio sam radu maksimalno odgovorno. Slično kao Miloš Marković, imala je odličan lični rekord, 11,38 kao juniorka, što je državni rekord za taj uzrast, ali je došla kod mene posle niza zdravstvenih problema s rezultatom od 11,80 na 100 i 24,30 na 200 metara. Prvi zadatak bio mi je da bude zdrava pa da mogu da je stabilizujem rezultatski, s ciljem da najbolji rezultat napravi na Prvenstvu Evrope za mlađe seniorke.

Ilićeva je već u zimskom periodu poboljšala lični rekord za stotinu na 60 metara – 7,41, čime je bila vicešampionka države?

– Na 200 u dvorani je postala prvakinja Srbije s 24,17 što joj je najbolje u karijeri. Na Prvenstvu Balkana za seniorke postigla je 11,43, rekord Srbije mlađe seniorke i bila treća na 100 m, pa bronzana na 200 m s 23,89 uz vetar u grudi od 1,8 metra u sekundi i postala vicešampionka našeg poluostrva nacionalnim rekordom na 4 x 100 m od 44,36. Imala je sedam trka na 11,40, ali je rekord za juniorke ostao bolji od ovog za mlađe seniorke, mada je nivoom forme mogla da ga nadmaši. U jednom danu je dva puta trčala 11,45, što je bio rekord za mlađe seniorke koji je poboljšala. Prvakinja Balkana postala je u Kraljevu na 100 metara i polufinalista na 100 m i 200 m za mlađe seniorke na Prvenstvu Evrope u finskom Espu. Bila je ove sezone učesnica prvi put seniorskog Prvenstva Evrope na 100 i 200 metara. Marković je u 2023. postao prvak Srbije na 400 prepone.

Uspesi su vas preporučili pa je bilo i više pulena 2024?

– U 2024. ušao sam s većom grupom. Mihajlo Katanić je došao u Partizan iz Sombora. Na 400 metara prepone trčao je 52,92, a na 400 u dvorani 49,17 i u glavnoj disciplini ostvario 50,98 – normu za Prvenstvo Evrope mlađih seniora  2025. a na 400 je trčao 48,17 u dvorani i 47,95 na otvorenom. Minja Kopunović je 400-metrašica iz Subotice, juniorka. Sa 57,25 spustila je rezultat na 55,46 i normua za Prvenstvo Evrope za junirke sledeće godine. Ognjen Marsenić je na 100 metara sa 10,92 došao do 10,80.

Koliko je tome doprinela saradnja s najboljim na svetu?

– Išao sam na priprema tamo gde je i Švajcarac, pa sam mu na kafi postavljao po 20 unapred pripremljenih pitanja, koja su se pretvarala u 40 kroz razgovor. Izlazak na kafu trajao je po tri sata, zaboravili bismo da je popijemo koliko bismo ušli u atletsko–trenerske priče. Polazio sam od stava znam da ništa ne znam i tako prilazio saznanjima. Nisam hteo da me neko predznanje odvede na pogrešan put. Video je Loran moje zalaganje, posvećenost i želju da saznam što više.

Zato vas je preporučio?

–Otvorilo se radno mesto u Papendal olimpijskom centru pored manjeg grada  Arnhema u Holandiiji. Loran me je predložio.

Kako se dalje razvijalo?

– Zvali su me da dođem da se upoznam. Hteli su najpre da vide kako razmišljam, čuju moje ambicije... Posle 10 dana otišao sam da vidim olimpijski centar, rekli su mi kakav je koncept rada. Tokom jednodnevne posete potrudili su se da me upute u sistem što više. Oni od mene očekuju da s Loranom nastavimo vrhunski nivo rezultata pre svega u štafetama. Zatim da mlade talente usmerimo u sportskom razvoju, a to su oni 2007. do 2005. godište, juniori i mlađi seniori.

Dakle, sve je završeno?

– Tako je, imamo jasne planove i već znam zadatke za 2025. Čeka nas Prvenstvo Evrope u Holandiji u Apeldronu od 6. do 9. marta u dvorani. Ja u Kinu na Prvenstvo sveta vodim štafete. Uoči Prvenstva sveta u Tokiju u predgrađu  Šibi u kampu bićemo od 1. do 13. septembra. Moja zaduženja su juniori i mlađi seniori na njihovim prvenstvima Evrope. Pravićemo Loran i ja zajedno planove priprema, takmičenja, mitinga...

Kad krećete u Zemlju lala?

–Odmah posle ovog intervjua idem da podnesem zahtev za vizu. Sredinom oktobra, od 15. do 20. selim se u Arnhem, a radiću u Papendalu.

S kim ćete raditi konkretno?

– S Maulijevom i njegovom grupom od 17 sportista predvođenom svetskom rekorderkom na 400 i 500 metara u dvorani, kao i evropskom na 400 metara prepone. Tu je mnoštvo osvajača evropskih, svetskih i olimpijskih medalja, njihova mešovita štafeta je olimpijski pobednik. Steći ću znanje koje bih kupovao velikim parama, a biću plaćen za to.