За најбољи тим Србије дебитовао је последњег дана маја 2016, у пријатељској утакмици са Израелом, код селектора Славољуба Муслина. Имао је 21 годину, два месеца и 11 дана.
Од тада је шансу добијао, народски речено, на кашичицу… Навикао је да кроз каријеру стрпљиво вреба својих пет минута, иако је квалитет нешто што нико никада није могао да му оспори.
Није се уклапао у визије неких селектора, неуморног моторина и фајтера по природи неки нису видели као довољно чврсту карику, али Драган Стојковић Пикси јесте, руку на срце, после извесног времена.
Саша Здјелар, дефанзивни везиста у окршају против Швајцарске шансу је вребао са клупе, а оног момента кад је крочио на терен велелепног здања у Лесковцу, доказао је зашто треба да буде Орао.
Дан после меча који ће, засигурно, дуго памтити, кратко и јасно је сумирао утиске.
- Забележили смо велику победу за нашу земљу. Прошло је много времена од кад нисмо славили против неке селекције која је квалитетна попут Швајцарске. Самим тим тријумф има још већи значај. Утисци су сјајни, а сада је поента да наставимо истим путем.
На терен је крочио у 53. минуту и требало му је свега осам да асистенцијом у његовом стилу упосли Александра Митровића који је сјајним голом, како се касније испоставило, поставио коначан резултат.
- Драго ми је што сам уписао асистенцију, али она је просто била таква да сам ја само дао лопту, а Митар је све сам урадио - уз осмех пун самопоуздања истакао је Саша Здјелар, везиста који никада себе, иако се дешавало да му припадају све заслуге, није желео да ставља у први план. Одлика скромности и кућног васпитања.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
