Za najbolji tim Srbije debitovao je poslednjeg dana maja 2016, u prijateljskoj utakmici sa Izraelom, kod selektora Slavoljuba Muslina. Imao je 21 godinu, dva meseca i 11 dana.
Od tada je šansu dobijao, narodski rečeno, na kašičicu… Navikao je da kroz karijeru strpljivo vreba svojih pet minuta, iako je kvalitet nešto što niko nikada nije mogao da mu ospori.
Nije se uklapao u vizije nekih selektora, neumornog motorina i fajtera po prirodi neki nisu videli kao dovoljno čvrstu kariku, ali Dragan Stojković Piksi jeste, ruku na srce, posle izvesnog vremena.
Saša Zdjelar, defanzivni vezista u okršaju protiv Švajcarske šansu je vrebao sa klupe, a onog momenta kad je kročio na teren velelepnog zdanja u Leskovcu, dokazao je zašto treba da bude Orao.
Dan posle meča koji će, zasigurno, dugo pamtiti, kratko i jasno je sumirao utiske.
- Zabeležili smo veliku pobedu za našu zemlju. Prošlo je mnogo vremena od kad nismo slavili protiv neke selekcije koja je kvalitetna poput Švajcarske. Samim tim trijumf ima još veći značaj. Utisci su sjajni, a sada je poenta da nastavimo istim putem.
Na teren je kročio u 53. minutu i trebalo mu je svega osam da asistencijom u njegovom stilu uposli Aleksandra Mitrovića koji je sjajnim golom, kako se kasnije ispostavilo, postavio konačan rezultat.
- Drago mi je što sam upisao asistenciju, ali ona je prosto bila takva da sam ja samo dao loptu, a Mitar je sve sam uradio - uz osmeh pun samopouzdanja istakao je Saša Zdjelar, vezista koji nikada sebe, iako se dešavalo da mu pripadaju sve zasluge, nije želeo da stavlja u prvi plan. Odlika skromnosti i kućnog vaspitanja.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
