Звезда двапут боља од Барселоне 1962.

Већ увелико влада велика еуфорија на црвено-белој страни Топчидерског брда, пошто сутра после 28 година на Маракану долази Барселона. У невероватној форми је великан из Каталоније, у претходне две недеље савладао је Бајерн у Лиги шампиона (4:1), као и Реал Мадрид у Ла лиги (4:0).

Црвено-бели и црвено-плави састали су се у прошлости девет пута, две победе има наш најтрофејнији клуб, а седам Блауграна.

Први међусобни дуел сутрашњи ривали одиграли су 1962. у полуфиналу Купа сајамских градова. Шпански тим био је поприлично доминантан, славио је 2:0 у Београду и 4:1 у Барселони.

Није се дуго чекало на нови сусрет Београђана и Каталонаца, састали су се још два пута исте године. Многобројни гледаоци присуствовали су великом преокрету нашег клуба на стадиону ЈНА, кад су црвено-бели после 0:2, успели да преокрену на 3:2. Голове за српски тим постигли су Спасоје Самарџић, Јосип Скоблар и Раде Огњановић. Минимална победа домаћина у реваншу (1:0), донела је мајсторицу у Ници. Јунак проласка даље био је легендарни Бора Костић, голом из једанаестерца 20 минута пре краја сусрета.

Памтиће се дуго утакмица одиграна на Маракани 1982. и мајсторије Дијега Арманда Марадоне. Чувени лоб са више од 20 метара Аргентинца преварио је Александра Дику Стојановића, а потез је поздравила и домаћа публика великим аплаузом. Иако су Каталонци водили 3:0, нису се предавали изабраници Стевана Остојића, те су головима Рајка Јањанина у финиш сусрета ушли са голом заостатка. Ипак, Бернд Шустер је другим голом обезбедио добру залиху Барселони пред други дуел на „Ноу кампу”. Утишао је Бошко Ђуровски симпатизере каталонског клуба и унео нервозу у редове домаћег тима. Ипак, поново је Немац Шустер био кобан по гол Црвене звезде, а Симеуновић је био немоћан. Наду црвено-белих да могу да запрете у финишу је угасио Алексанко и коначним резултатом 5:3, Барселона је прошла у наредну фазу Купа победника купова.

Најскорији дуели српског и шпанског клуба датирају из 1996. односно друге рунде Купа купова. Крцати „Камп ноу” је дочекао на домаћој сцени тада не толико убедљиву Црвену звезду и славио са 3:1. Иако је наш тим повео голом Братислава Живковића,  Ђовани је у 34. и 36. преокренуо, да би Луиш Фиго у 54. поставио коначних 3:1. Каталонци су могли и до убедљивије победе, али је Звонко Милојевић одбранио једанаестерац Георгију Попескуу.

Еуфорија у Југославији била је велика пред реванш. Зоран Јовичић је на почетку другог полувремена постигао гол, али ерупција одушевљења није дуго трајала, пошто је у наредном нападу поново за црвено-беле кобан био Ђовани.