Крајишки орао - Срђан: Морамо да победимо Енглезе, бараж је резервна варијанта и велики ризик

Крајишки бедем националног тима Србије, Бањалучанин Срђан Бабић празнични јануар провео је у родном граду, са породицом, рођацима, пријатељима, познаницима, некадашњим саиграчима... Новинарима је увек, господски, на услузи, а наш позив је прихватио са братским осмехом и пријатељском констатцијом:

– „Журнал“? За Вас и ваш лист увек сам ту, ма где год био: Бањалука, Београд, Москва, бели свет... Само се надам да ће питања да буду лагана, да знам одговоре.

Може ли Србија да избори пласман на Светско првенство 2026. године?

– Ух, било би лепо. Ако мислимо, а желимо то, онда ћемо морати да добијамо и најбоље тимове, то је у нашој групи Енглеска. Ни друге ривале не смемо да потценимо. Првопласирани тим иде директно, биће тешко. Оптимизам поседујемо, да будемо најбољи у групи одлучиваће многи фактори. Треба да тежимо томе.

Да ли је Енглеска - репрезентација коју можемо да савладамо?

– Генерално, ради се о једној од најбољих селекција на свету, двоструком узастопном финалисти европских првенстава. Енглеска спада у сам крем светског фудбала. „Горди Албион“ је добио и новог селектора Томаса Тухела, жели да направи искорак, а ми треба да будемо оптимисти. Упознали смо се на последњем Европском првенству у Немачкој у тесној групи у којој су нијансе одлучивале. Енглези имају сјајне играче, међутим, ни Србија није за омаловажавање.

Шта очекујете од утакмица са Албанијом осим тензија и провокација?

– Знао сам да ћете ми поставити то питање! Надам се да ће све да остане у спортским оквирима и да се неће улазити у политику, или обрнуто да политика надвлада фудбал. Очекујем обе победе против Албанаца у утакмицама посебних емоција у којима треба да будемо достојанствени и фокусирани само и искључиво на терен.

Прошлост је показала да је у дуелу Срба и Албанаца фудбал био у другом плану, како се одбранити од тога?

– Сећам се тих утакмица, поготово оне у Београду. Није било лепо, много нас је коштало у такмичарском смислу. Сви треба да контролишемо емоције и верујем да ћемо после дуела причати само о фудбалу и стварима везаним за терен, никако и политику. Треба да се сачувамо било каквих провокација, морамо да истренирамо нерве.

Летонија и Андора су аутсајдери?

– Тако изгледа, али у данашњем фудбалу постоје „нагазне мине“ и уколико у утакмицу уђете опуштено, с девизом „лако ћемо“, то може да вам се врати као бумеранг. Ти мечеви у којима су бодови уписују унапред су уједно и најопасније. Мала непажња компликује ситуацију. Мислим да ћемо имати максималан учинак против поменутих противника.

Да ли је, опет, бараж наша реалност?

– Оптимистичан сам! Треба да идемо на прво место у групи и директан пласман на Мондијал у САД, Канаду и Мексико. Не треба да калкулишемо, већ да пробамо свим расположивим снагама да испишемо историју и пласман на треће узастопно Светско првенство. Бараж је ризик! Биће ту много квалитетних репрезентација из првог и другог „шешира“ које ће се борити за мали број преосталих виза. То је доста тежак и компликован пут, пун стреса, играће се на једну лопту и потребна је врхунска концентрација, па и перфекционизам. Ипак, боље да покушамо с првим местом у групи, а бараж ако дође, прилагодићемо се...

У марту Орлове чека бараж против Аустрије за опстанак у „А“ дивизији УЕФА Лиге нација, какава су очекивања?

– Играју се две утакмице, прва је 20. марта у Бечу где ћемо, традиционално, имати велики број навијача и уз њихову помоћ настојати да дођемо до што бољег резултата пред реванш на нашем терену три дана касније. Играли смо против Аустријанаца пред ЕП у Немачкој, имају сјајног селектора Ралфа Рагника, одлична су екипа, знају да играју на резултат, показали су то у претходном периоду. Добро се познајемо. Кључ је прва утакмица! Морамо да дођемо до позитивног резултата и надам се успеху, останку у А дивизији Лиге нација. Налазимо се у серији добрих резултата и узлета, па би победа против Аустрије наставила тај наш позитиван тренд. Осим тога, биће нам то генерална проба за квалификације за СП и прави тест за Енглеску.

Доживели сте повреду у мечу против Швајцарске у гостима, да ли је сада све у реду?

– Још сам на рехабилитацији, али биће све како треба. Немате појма колико ми је жао због тога, у тим тренуцима цели свет ми се срушио, душа стегла. Изашао сам из игре на полувремену, морао сам да напустим и камп репрезентације и све ми је то, заиста, тешко пало. Повреда је озбиљна, хитно сам се вратио у Москву и после клупских прегледа подвргнут сам операцији колена. Овим путем желим да се захвалим и тренеру Дејану Станковићу који је био уз мене и велика подршка, имао је разумевање, у неким утакмицама ме је штедео.

Додатно разочарање је било што нисте могли да наступите у одлучујућем мечу против Данске у Лесковцу?

– Тако је. Био сам тужан, готово уплакан јер сам био ван строја за најважнију утакмицу циклуса. Данци су нам се, у кратком периоду, два пута извукли, играли смо 0:0 што је њима погодовало, а нас елиминисало. Сретаћемо се ми још!

Србија је играла пријатељску утакмицу у Русији, али нисте наступили пред „домаћом“ публиком у Москви, остаје ли жал?

– Искрен да будем волео бих да сам одиграо бар неколико минута на том мечу, који је имао и епитет историјског због општепознате ситуације у свету. Надао сам се, али селектор се одлучио за друге играче и то поштујем.

Да ли бисте прихватили позив ФС Републике Српске за пријатељску утакмицу, рецимо, с Русијом?

– Не знам шта да одговорим на то питање. Моји ставови по том питању су познати и позитивни, Републици Српској сам увек на располагању и било би ми драго када би се то десило. Међутим, знате и сами како те приче најчешће завршавају и где? Понајмање на спортском, а понајвише на политичком пољу, што је велика грешка. Фудбал људе зближава! Надам се да ће једног дана Република Српска почети да игра пријатељске утакмице. Овом приликом честитам јој 33. рођендан.

Како фудбал у Русији одолева вишегодишњој изолацији?

– То је питање за челнике њиховог Фудбалског савеза. Морам да кажем да руска лига није пала по квалитету. Мислили су многи да ће се све срозати на најниже гране, доста је отишло квалитетних играча као слободни, без обештећења, то је утицало на клубове и људе који посматрају фудбал генерално. Међутим, уследила је брза консолидација, доведени су други ништа мање по квалитету рејтинговани фудбалери и вратила су се узбуђења и неизвесност, домаће првенство је јако гледано. Када би санкције биле укинуте у овом тренутку, мислим да би се руски клубови равноправно такмичили са оним најјачим у Европи и играли запажену улогу у УЕФА еврокуповима. Ни репрезентација не би каскала са осталим европским националним тимовима.

Какве су амбиције Спартака из Москве за који играте?

– Пауза у руском првенству је дошла у, по нас, неугодном моменту када смо ушли у победничку серију, ухватили прави ритам. Зенит и Краснодар нам беже два бода, а други део сезоне почињемо са Оренбургом, Рубином, па иде дерби са Зенитом код куће... Спартак размишља о титули!

Каква је Ваша сарадња с тренером Дејаном Станковићем?

– Одлична! Деки је сјајан тренер, добар човек, али и искрен пријатељ. Много дербија смо ове сезоне добили с њим на клупи, донео је нешто ново у тим и Руси га јако цене и поштују.

На крају, откуд идеја о Академији фудбала СБ и какви су планови?

– Та идеја је одавно, али обзиром да сам професионални играч било је мало времена да се томе посветим у већем капацитету. Осим тога чекао сам и изградњу хале, јер је то био предуслов. Окупљамо децу од четири до десет година, имамо већ више од 100 малишана, организовали смо и турнир. Циљ нам је да децу склонимо са улица, да им приближимо фудбалску игру и омасовимо Академију. Организоваћемо што већи број турнира са екипама из региона да деца стичу искуства.