Звезди ширина највећи адут

Црвена звезда годинама уназад није изгледала овако добро у Евролиги. Старт из снова пробудио је наду многих да српски шампион, после година учешћа без такмичарских амбиција, овога пута може да помрси рачуне континенталним великанима, те нападне чак и оне највише домете.

Нису црвено-бели били ни близу плеј-оф приче, још од увођења новог формата у сезони 2016/17. а нека од последњих пет позиција биле су свакодневица.

Делује да је главни проблем екипе у претходним издањима елитног такмичења био, поред неупоредиво мањег буџета, кратка клупа и немогућност претходника тренера Јаниса Сферопулоса да се ослоне на резервне опције.

Такво стање ствари не само да је значило мању ефикасност, већ је додатно оптеретило носиоце игре.

Ипак, како је време пролазило српски шампион напредовао је на пољима, куповне моћи, али и искуства и ширине клупе, те је ове сезоне с правом претендент на плеј-оф, па чак и фајнал-фор.

Уводне недеље такмичења показале су одређене недостатке у ротацији, па су грчки стручњак и управа клуба с Малог Калемегдан брже боље реаговали и активирали се на тржишту у потрази за високим играчима.

Потребне атрибуте пронашли су у Филипу Петрушеву и Џону Брауну, па су некадашњи играчи Олимпијакоса и Монака постали последње аквизиције црвено-белих комплетирајући свестран састав.

Тренери широм Европе уобичајено се опредељују за краће ротације на важним утакмицама, где игра седам или осам појединаца од највећег поверења, док на мечевима против ривала слабијег реномеа експериментишу и отварају ротацију на свих дванаест играча.

Оваква размишљања узрок су ситуације где већина екипа у елити броји између 10 и 11 кошаркаша који на терену просечно проводе десет или више минута, по утакмици. Поједине екипе, попут Бајерна или Басконије, имају свега осам, односно девет играча са двоцифреном просечном минутажом, док Асвел и Алба имају чак по тринаест појединаца, који добијају нешто озбиљнију шансу на континенталној позорници.

Ипак, апсолутни рекордер Евролиге ове сезоне је Црвена звезда, која има чак четрнаест момака са просечним временом на терену од десет или више минута.

Дугачка клупа, свакако да омогућава тако нешто, а делује да тренер Сферопулос то користи до максимума, те у згуснутом и увек напорном распореду такмичења на више фронтова, успева адекватно да маневрише напорима и потрошњом изабраника.

Додатна енергија и свежина неретко су одлучујући фактор у, по квалитету, никада уједначенијем елитном такмичењу, па се добри резултати црвено-белих свакако могу да припишу и томе.

У више наврата је Јанис Сферопулос износио важност појединих играча, који су ширем јавном мњењу кошаркашке Европе вероватно промакли испод радара. Небројено пута хвалио је Дејана Давидовца, Рокаса Гедраитиса, Луку Митровића, Јага дос Сантоса, Огњена Добрића ... момке који нису у првом плану, не добијају шансу на свакој утакмици, или не постижу двоцифрен број поена, играче улоге, који раде „прљаве послове” у дефанзиви, али и нападу како би на најбољи начин помогли екипи. Баш из тих разлога Звездина ширина је њен највећи адут, пред дерби са Партизаном, али и наставак неизвесне борбе за плеј-оф.

А може ли грчки стручњак да одведе црвено-белу лађу до обала обећане земље и први пут у новом формату искрца Звездине трупе у топ осам фазу остаје да се види.