Максимовић: Осетио сам да ће Аустријанци да погреше

Скоро десет година, од незаборавног 20. јуна 2015. и гола за трофеј светског првака за играче до 20 година на Новом Зеланду, Немања Максимовић је чекао на гол у репрезентацији.

После блиставе роле код командом Вељка Пауновића неуморни везиста играо је и за млади државни тим, а у А селекцији било му је потребно 55 утакмица да затресе мрежу. И то кад је најважније – против Аустрије за опстанак у најјачој дивизији Лиге нација.

- Леп је осећај, наравно, затрести мрежу у дресу са грбом Србије након скоро читаве деценије. Променио сам се за тих десет година као играч. Као млађи имао сам офанзивнију улогу, сад сам чешће позади и не указују ми се толико прилика за гол. Пресрећан сам због поготка кад је било изузетно битно, отворио нам се пут ка победи и циљу – причао је Немања Максимовић мање од 24 сата после можда и најдраже утакмице за Орлове.

Како сте се ви уопште нашли у противничком шеснаестерцу, у тренутку кад је Аустрија требало да крене у напад?

- Хтео сам да извршим притисак на њихове играче. Мислио сам да ће голман Шлагер после повратне лопте Сеивалда да да себи фор, она се одбила од стативе и хвала Богу да сам све испратио. Осећао сам да би нешто тако могло да се деси и нисам се преварио.

Нисте хтели у Б дивизију и највише сте сами себе мотивисали да будете успешнији у двомечу са Аустријанцима?

- Најбитније је да смо победили. Тријумф нам много значи не само због опстанка у А дивизији већ и скорог почетка квалификација за СП.

Противник је, признаћете, показао више у оба меча, посебно у Бечу?

- Аустрија је јако квалитетна селекција, има систем који одлично функционише. Научили смо да добро играмо без лопте, да противнику не дозволимо велики број шанси. Аустријанци су имали иницијативу, али нам, бар у Београду, нису много претили. Кад се све сабере, били смо три четвртине баража у подређеном положају и из тога морамо да извучемо поуке.

Да ли је пресудан, заправо, био прелеп гол Лазара Самарџића у првој утакмици, јер ни у ослабљеном саставу нисте поражени?

- Храбри смо били у оба друга полувремена. Самарџић је мајсторски погодио у Бечу, а у реваншу смо у наставку искористили противничке грешке. Разлику су направили Стефан Митровић и Лука Јовић, унели су свежину и игру и били смо други тим са њима.

Колико вас је нервирао ВАР, прво поништен пенал, па гол Влаховићу?

- На крају је све добро испало. Да је досуђен једанаестерац не би било црвеног картона. Више нам је значило 1:0 и играч више него да смо повели 2:0. Аустрија би нас јаче притискала са 11 играча.

Влаховић је, ипак, на крају затресао мрежу, први пут у последње две године (оба гола против Црне Горе у марту 2023. у квалификацијама за ЕП)?

- Дуци је заслужио да затресе мрежу, трудио се и много радио за екипу.

Осетили сте оно што Влаховић, Јовић, Самарџић, па и Гудељ тренутно осећају. Мучи их лош статус у клубовима. Како у таквој ситуацији можете пружити оно што се очекује од вас у репрезентацији?

- Неиграње у клубу ствара недостатак самопоуздања и испадање из такмичарског ритма. У репрезентацији се код нас увек појави додатни мотив да докажемо да тренер греши. Дешава се међутим, да од превелике жеље не погађамо мрежу, лопта једноставно неће у гол, као што се дешавало Влаховићу.

Вама је репрезентација много помогла, може ли и њима?

- Надам се. И ја сам јесенас кад сам дошао у Панатинаикос био у другом плану. Добио сам шансу у репрезентацији и кад сам се вратио у клуб све је постало другачије, сад сам стартер.

Јесу ли вам стигле честитке из клуба и од саиграча?

- Сви су се јавили. Стрелац је био и Гнезда Черин за пласман Словеније у Б дивизију Лиге нација, тако да смо Панатинаикос представили у лепом светлу – закључио је Немања Максимовић, изнад свега велики радник на терену, љубазан, културан, отворен и пун разумевања у комуникацији са новинарима.