Од отписаног до хероја Чарапана

Дуго се Напредак мучио против ИМТ–а, који је до вођства дошао после једне, буквално поклоњене лопте. Нису, међутим, одустајали и у финишу је уследио спектакуларан преокрет. Са два еврогола Крушевљани су се после 25 година пласирали у полуфинале купа.

Први је мајсторија Андрије Луковића, који је из слободног ударца донео изједначење. Стајали су у том 82. минуту поред лопте он и Саша Марјановић и на тај начин збунили голмана ИМТ, који није могао да зна на коју ће страну лопта. Навијачи су тражили да слободан ударац изведе Марјановић, осведочени мајстор, који их је много пута обрадовао. Уследио је кратак договор на терену и севнула је Луковићева „левица”, а на семафору је засветлело 1:1!

- Осетио сам да је мој моменат, да могу да погодим. Уобичајено је у тим тренуцима да један другом препустимо лопту. Сале Марјановић је велико Напретково име, уважио ме је и испало је како смо сви желели – „враћа филм” Андрија Луковић, један од хероја четврфиналног дуела под Багдалом.

Уследило је жестоких десетак минута борбе током који је Напредак стигао до преокрета...

- После гола погледао сам на семефор и помислио, нема још много времена. У тренутку сам пожелео да још једном погодимо, јер после два пролаза на пенале, питање је шта би било у трећем покушају. Иако на трибинама није било много навијача, направили су атмосферу као да их је 10.000 и велико им хвала на таквој подршци. И кад је било најпотребније капитен Бастајић је пресудио, али као што рече шеф Додић био је ово тријумф целе екипе, јер заиста смо прави колектив, од првог до последњег.

Гол Андрије Луковића против ИМТ–а је својеврсни повратак отписаног и то на велика врата, имајући у виду да га претходни шеф стручног штаба Славољуб Ђорђевић није видео у конкуренцији за тим. И за његовог мандата уопште га није било у протоколу, иако се очекивало да постане достојан наследник Саше Марјановића.

- Није ми било лако и пријатно у том периоду, али довољно сам зрео и искусан да не дозволим да ме то поремети. На сваком тренингу тада, као и сада, давао сам све од себе и био свестан да је одлука на тренеру. Ситуација се у међувремену променила и драго ми је што сам био део овог историјског тренутка. И трудићу се и у будуће да будем у функцији екипе, јер само кад смо сви у служби тима можемо много, без обзира да ли је неко у улози стартера, или са клупе чека шансу – закључује Андрија Луковић, Напретков левоноги „бомбардер”.